Novi srpski traktor uskoro na njivama, koliko košta i koje su prednosti

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 450.000 traktora, od kojih je čak 80 odsto starije od 20 godina. Mnogi su proizvedeni još u Jugoslaviji u IMT-u i Rakovici.

Dva takva IMT-a, gotovo dvostruko starija od njega, ima Miljan Katić iz Bezdana.

"Savršeno obavljaju poslove površinske setve, prskanje, međuredno kultivisanje", kaže Katić. Ističe da mu je, ipak, potreban traktor za obradu teških zemljišta.

Kakav je srpski traktor

Baš jedan takav sa 90 konjskih snaga, u kojem je sve osim motora i menjača domaće proizvodnje, uskoro će se proizvoditi u bačkopalanačkoj fabrici.

"U našoj fabrici urađeno je 1.370 pozicija. U kooperaciji sa 'Prvom petoletkom' uspeli smo da osvojimo kompletnu hidrauliku, pneumatiku i kočioni sistem. Trudimo se da povećamo broj komponenti koje su proizvedene u Srbiji", objašnjava Strahinja Stojanović, konstruktor domaćeg traktora.

Koja je cena 

Koliko će koštati, teško je proceniti, jer cena metala na svetskom tržištu raste iz dana u dan. Obećavaju da će biti jeftiniji od konkurencije, a smislili su i neuobičajen način plaćanja.

Radovan Komad iz "Majevice" objašnjava da će model funkcionisani nezavisno od subvencija.

"Podrazumeva se da će se traktor i pet priključnih mašina dobiti u isti dan. Platiće svega 20 odsto vrednosti paketa. U naredne četiri do pet godina će plaćati ostatak rata, u novcu ili žitaricama", kaže Komad.

Uvoz i ekološki standardi  

Stručnjaci upozoravaju da Srbija uvozi polovnu poljoprivrednu mehanizaciju, koja često ne odgovara najnovijim ekološkim standardima.

Prof. dr Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da ne možemo da očekuje da je polovna prskalica koja nanosi pesticide – ispravna.

"Kada kažemo plugovi, drljače, neko će reći – to je gvožđe. Da, ali to je odbačeno gvožđe. Dobijamo nešto što je zastarelo, umesto da idemo u korak s vremenom", navodi Sedlar.

Da je poljoprivrednicima potrebna nova mehanizacija, pokazuje i podatak da su samo u prvom kvartalu prošle godine na uvoz potrošili 33 miliona evra. Vrednost domaće proizvodnje, istovremeno, bila je oko tri miliona.