Čitaj mi!

Prodaje se deo Palate "Albanija" – koliko košta i šta je privlačno kupcima

Palata "Albanija" je prvi oblakoder u Beogradu, izgrađen 1939. godine. Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi. Deo Palate "Albanija", odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju.

Pre tri meseca, 381 kvadratni metar poslovnog prostora u Palati "Albanija" stavljen je na prodaju. Tender je raspisan u januaru. Ovaj deo zgrade još nije prodat, saznaje Beogradska hronika.

S obzirom na to da zgrada Palate "Albanija" pripada Beogradskoj banci koja je u stečaju, to utiče na prodaju. 

Stečajni upravnik Mijo Stanarčević objašnjava da je reč o prodaji na 50 odsto procenjene vrednosti, što je specifično u odnosu na prodaju na slobodnom tržištu, a što je veoma privlačno za potencijalne kupce.

"Ako je gradnja kvalitetna, cena nekad može da ode i do onih 100 odsto. Može da se ponovi prodaja iz nekih razloga, a može da se ide i na drugu prodaju, ali tada je cena 20 odsto vrednosti što je praktično kao depozit", kaže Stanarčević.

U okviru stečajnog postupka Beogradske banke, stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita, a postupak je otvoren 2002. godine. 

Kakav je postupak prodaje 

Iako je zgrada Palate "Albanija" još 1984. proglašena za kulturno dobro, može da se stavi u promet. 

U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana. 

"Nakon što stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, obavlja prodaja objekata", kaže dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. 

U ovakvim slučajevima novac od prodaje ne ide Zavodu, stečajnom upravniku ili firmi u stečaju, već se deli među poveriocima, a najčešći poverioci su banke. 

"Bitno je da u ovom slučaju postoji kontrola suda, nadzorni organ, odnosno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i da postoji odbor poverilaca", ističe stečajni upravnik Mijo Stanarčević. 

Dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda naglašava da, kada su u pitanju kulturna dobra, povećana je pažnja da se očuva njihova materijalna i fizička struktura, kako bi očuvali njihovu vrednost. 

Šta novi Zakon predviđa

Prema nacrtu novog Zakona o stečaju, koji bi trebalo da se usvoji ove godine, ubuduće će se ovakve prodaje obavljati na portalu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. 

To bi trebalo da spreči potencijalne kupce da se dogovaraju o ceni pre same prodaje nepokretnosti, jer se neće ni znati ko su kupci.