Katolici i protestanti obeležavaju Veliki petak

Dan kada je na krstu stradao Isus Hristos najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za katoličke vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.

To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put - odnosno put stradanja Hristovog.

Održava se i posebna spomen-molitva - "Muke Gospodnje". Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje.

Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja.

Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da tamo gde vlada zajedništvo, tamo cveta i nada, te da Uskrs uvek usmerava u nove dane, dane rascvetavajućih mogućnosti.

Podsetio je na govor na Gori o blaženstvima koje Isus iz Nazareta, večni sin Božji, spokojno završava rečima: "Tražite zato najpre Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve će vam se ostalo dodati".

"A što je to, braćo i sestre, 'pravednost njegova' - pravednost tog Kraljevstva? Ta pravednost su jednostavno svi oni zadivljujući odnosi, koje samo On svugde i svagda uspostavlja među nama. Među nama ljudima, kao i između ljudi i celokupne tvorevine, i unutar svega stvorenog. Među nama ljudima, ali i između Boga i vaseljene, Boga i sveukupnog duhovnog sveta. Pa i među svim narodima, kontinentima, mestu svime što čini globalnu stvarnost. A te odnose je On i nama darovao, i zato ih i mi, ljudi - i to sada i ovde - možemo uspostavljati sa svom povešću naših prošlosti i svom povešću naših budućnosti", poručio je nadbiskup Hočevar.