Generacija preživelih iz Jasenovca polako odlazi, istraživači pokušavaju da sačuvaju sećanja

Obeležava se 81 godina od početka genocida nad Srbima u NDH i logoru u Jasenovcu. U vremenu kada pojedini pokušavaju da prekrajaju istoriju, pred istraživačima je izazov da svedočenja preživelih sačuvaju za budućnost.

Ni posle osam decenija nisu otvoreni svi arhivi. Zato su dragocene zaostavština i lične zbirke pojedinih svedoka.

O stradanju dece u Jasenovcu i na teritoriji NDH najveći doprinos dao je Dragoje Lukić, koji je i sam bio dete logoraš.

"Kada se vratio kući, krenuo je da traga za braćom i za sestrama iz porodice, zatim iz familije iz sela Miloševog brda pod Kozarom. Gde god je uspeo da pronađe neki podatak, fotografiju, neki predmet koji su deca sačuvala ili njihove porodice i iza sebe je zaista ostavio jedno dragoceno svedočanstvo o stradanju najmlađih", priča istoričarka Jasmina Tutunović Trifunov.

Generacija preživelih iz logora u Jasenovcu, polako odlazi. Izazov za istraživače je da njihova svedočenja o onome što su doživeli u logoru smrti, sačuvaju.

"Navešću kao primer dokumentarni film 'Zaveštanje', koji je uz pomoć Muzeja genocida obavio ogroman posao prikupljanja te građe, ali potrebna su nam istraživanja, a onda publikacija, objavljivanja nalaza istraživanja i to ne samo na srpskom. Problem je što arhivi određenu građu puštaju tek posle određenog vremena", ovjašnjava kustos-istoričar Stefan Radojković.

U Spomen-području Jasenovac identifikovano je 83.145 žrtava - imenom i prezimenom i načinom smrti. Procenjuje se da je žrtava bilo više, jer nisu pronađeni ostaci svih ubijenih niti je bilo moguće identifikovati svaku žrtvu.