Rad u rudniku "Soko" je posebno opasan - šta se dešava kada se oglasi alarm

Inženjer elektrotehnike sa preko 30 godina iskustva u rudarstvu Milan Kamberović upoznat je sa radom rudnika "Soko" u kojem je juče došlo do tragedije.

Inženjerski kadar se, kaže, trudi da stalno unapređuje i razvija pojedine sisteme koji mere donju i gornju granicu eksplozivnosti metana.

Kamberović objašnjava da postoje dva alarma. Prvi alarm se oglašava na jedan posto volumnog zapreminskog prostora metana. On se samo signalizira i ta informacija stiže u dispečerski centar.

"Taj centar ima glasnogovornu komunikaciju i može obavestiti sve radnike u podzemnoj eksploataciji, odnosno zaposlene u toj smeni. Oni dobijaju informaciju da je došlo do izliva metana i drugih neželjenih posledica i oni se po akciji povlačenja, povlače u najsigurniji deo jamskih prostorija i čekaju dalja uputstva šta će se desiti", navodi Kamberović.

Posle drugog alarma tehnički direktor uzima palicu u svoje ruke i rukovodi daljom proizvodnjom i dešavanjima.

Kaže da su sve dosadašnje nesreće bile slične, kao i da je rudnik "Soko" jedan od najopasnijih od devet rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom.

"Pored metana imate i dodatni element koji je važan, izboj gasa i masiva iz ležišta. Zato rudari u rudniku 'Soko' vrše predbušenja i ispuštaju lagano pod pritiskom taj gas ako ga ima, kako ne bi došlo do izboja gasa", rekao je Kamberović dodajući da je logično i da će se više sredstava ulagati u ovakav rudnik zbog njegovih karakteristika.

Karakteristike metana

Kamberović objašnjava da je gas metan, koji se naziva i zemni gas ili prirodni gas, po prirodi lakši od vazduha i ide u gornje delove zatvorenog prostora, odnosno isijava se u atmosferu ako je na otvorenom.

Metan se koristi u kotlarnicama, ali i u drugim tehnološkim procesima i spada u manje opasne gasove u odnosu na druge tehničke gasove koji se mogu naći u prirodi i koji se mogu proizvesti tehnološkim  procesom.

"Njegova donja granica eksplozivnosti je pet posto u volumnom zapreminskom prostoru, a gornja granica 15 posto. Najopasniji je pri stehiometrijskoj smesi od devet posto, što znači da se svaka molekula među sobom spojila i može doći do havarije. Tada je razaranje najveće i pritisci su najveći", objašnjava Kamberović.