Ristić: Agresija NATO-a na SRJ – borba Davida i Golijata

Dejan Ristić ističe da je Golijat svaki put izgubio i rat i bitku i to će se uvek dešavati kroz istoriju kada sa jedne strane imate slabijeg učesnika u sukobu, žrtvu koja se brani argumentima i pravdom.

"Agresija država NATO pakta na SR Jugoslaviju je istorijski i simbolički beskrajno važna ne samo za nas već za čitav svet zato što predstavlja jednu od prekretnica u periodu post hladnoratovske Evrope i sveta", objašnjava Ristić.

Zašto je došlo do bombardovanja

Direktor Muzeja žrtava genocida dodaje da kroz istoriju vrlo često postoji dualizam kada sa jedne strane imate silu argumenata a sa druge strane argumente sile.

"Ovaj put su prevagnuli argumenti sile, argumenti nasilja i potrebe da se brutalno demonstraira politička i vojna moć, svrha jednog vojnog saveza ali bih se usudio da kažem i ideološkog saveza koji je bio na smiraju. Te godine je bio jubilej NATO pakta i to je bio još jedan od dodatnih simbličkih motiva", poručuje Dejan Ristić.

Prema njegovim rečima puno toga nije imalo veze sa dešavanjima na našem području, za tu strašnu predstavu za ceo svet a za nas tragediju koja je trajno obeležila našu noviju istoriju.

Posledice bombardovanja

Kada se govori o posledicama bombardovanja Ristić kaže da one nisu bile samo trenutne, iako su tada bile najvidljivije, ali uprvo zbog toga što su korišćena pravno nedozvoljena ubojita sredstva, kasetne bombe, projektili sa osiromašenim uranijumom mi i dan danas osećamo posledice i na teritoriji Srbije i Crne Gore.

"Posledice su strašne, dugoročne i protiv njih se treba na svaki način boriti. Jedan od najefikasnijih i najdostojanstvenijih načina je sećanjem odnosno nezaboravom na ono što se dogodilo i učenjem nas i drugih da se to više nikada ne dogodi", poručuje direktor Muzeja žrtava genocida.

Uništena infrastruktur, gradovi, bolnice, vozovi, mostovi, kulturna i materijalna dobra. To je bio rat, dodaje, koji je imao za cilj da demonstrira apsolutnu silu NATO pakta u Evropi, rat koji je bio prvi oružani sukob od Drugog svetskog rata na teritoriji starog kontinenta, rat koji je trebalo da pokaže da NATO još uvek ima neku svrhu, da postoji potreba za njime i čitava jedna nacija i država je bila poligon za demonstriranje tij ideja.

"Taj rat, nije samo agresija, već pravi rat u pravom smislu te reči je označio jednu novu etapu u međunarodnim odnosima ne samo u Evropi već u čitavom svetu zato što je to rat koji je obilovao ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti, zločinima iskljičivo nad civilima, rat koji je označio da je moguće napasti jednu suverenu, nezavisnu državu, bez bilo kakvog odobrenja i saglasnosti SB UN što je teško kršenje međunarodnog prava i samim tim otvorio vrata pakla za brojne druge sukobe koji su se desili na vanevropskoj teritoriji", podseća istoričar Dejan Ristić.

Dodaje da broj i karakter žrtava, dominantno civili, govori koji je bio cilj agresora.

"Ne isključivo vojno poraziti našu državu već pre svega očitati nama jednu lekciju i očitati lekciju čitavom svetu šta znači ako se neko usprotivi takvoj sili kakav je NATO pakt. Vođen je i medijski rat koji je imao za cilj da opravda bombardovanje, koje je bilo potpuno nelegalno i obilovalo ratnim zločinima. U bazi Avijano za Uskrs su potpisivali projektile za "Srećan Uskrs" na engleskom. To je nešto slično što se dešavalo i tokom Drugog svetskog rata posebno kada je Beograd u pitanju ali i drugi srpski gradovi. U tom smislu uspostavljena je strašna istorijska paralela, svesno ili nesvesno, i sa bombardovanjima naših gradova tokom Drugog svetskog rata", poručuje istoričar Dejan Ristić.

Solana, Klark, Olbrajt - imena koja nikada nećemo zaboraviti

"Imena Havijera Solane, Veslija Klarka i Medlin Olbrakt nećemo, ne treba i ne smemo da zaboravimo. Dužni smo da ih pamtimo ne po dobru nego po zlu. U istoriji je malo toga slučajno, istorija ume da pokaže vrlo jasne i simboličke poruke. Olbrajtova je preminula u predvečerje bombardovanja i nije to slučajno", kaže Ristić.

Nedužna deca stradala na nabrutalniji način

Dodaje da kada se govori o deci ponestaju reči, posebno o deci koja su nedužno stradala na najbrutalniji način; bebe, mala deca, Milica, Bojana i brojna druga deca. Muzej žrtava genocida će ceo dan posvetiti ovoj tužnoj godišnjici, polaganjem buketa belih ruža na spomeniku u Tašmajdanskom parku.

Kako je medijska kuća postala legitimni vojni cilj

"Bilo je potrebno opravdati zločin i predstaviti zločin kao humanitarnu akciju. Setite se da su izmišljali genocid, egzodus, sve što je moglo da im padne na pamet ne bili lažima prekrili slike koje su dolazile iz Jugoslavije. Bilo je potrebno da se uništi najvažnija medijska kuća u tom trenutku i da se pošalje poruka da rat nije isključivo protiv Jugoslavije nego rat za istinu. Želeli su da kreiraju svoju istinu sačinjenu od potpunih laži i u tome nisu uspeli", ističe Ristić.

Tri stvari nikada ne smemo da zaboravimo

Prema rečima istoričara tri stvari nikada ne smeno da zaboravimo. "Prva stvar jeste slobodarstvo i spremnost na otpor. Mi smo tada pokazali da smo spremni na otpor i pružili smo junački otpor. Druga stvar je istina da je u pitanju bio ratni zločin i ilegalna, protivpravna agresija na suverenu državu i treća stvar je obaveza da to moramo da pamtimo i ne smemo da zaboravimo", kaže Dejan Ristić, istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida.