Sve više žena bi da se porodi kod kuće, lekari se tome protive

U mnogim evropskim zemljama žene se sve češće porađaju onako kako se to nekada radilo, u svom domu. Poslednjih godina se za takav porođaj odlučuje i sve veći broj žena u Srbiji. Zakonom to nije zabranjeno, ali je komplikovano prijavljivanje tako rođenog deteta. Lekari se oštro protive porođaju van bolnice, ističući da je bezbednost porodilja i beba - prioritet.

Gde se poroditi, da li uzeti epiduralnu anesteziju ili ne, da li će imati adekvatan tretman i psihološku podršku – samo su neki od brojnih strahova i nedoumica porodilja.

Jelena Krstić je prvo dete rodila u porodilištu, međutim, za drugo je odlučila da se rodi kod kuće, a tu namerava da rodi i treće. Kod kuće se, kaže, oseća bolje i sigurnije.

Gde god da se porađate, napominje, potrebna je hrabrost, a rizik uvek postoji.

"Najbitnija stvar je da se žene informišu i edukuju. U suštini, najbitnije je kako mi idemo u porođaj. Potpuno je u redu da je za nekog porodilište najbolja opcija i ja to sasvim podržavam i razumem, ali najvažnije je da žena bude načisto sa sobom šta je to što ona želi", kaže Jelena.

Babica Divna Miljković je pomogla velikom broju žena da se porode kod kuće.

"Žena se priprema za porođaj i kroz prenatalnu jogu, i kroz različite vrste predavanja, kroz slušanje iskustava drugih žena. Nije samo čin porođaja težak i naporan, a istovremeno i najlepši ne samo za ženu nego i za dete. Tako da se žene, kroz tu edukaciju, upućuju na to da i beba može prilično patiti pri tom rođenju, a i ne mora", ističe babica Divna.

Najčešće pitanje je – a šta ako dođe do komplikacija?

"U kućnom ili prirodnom porođaju i babica i dula, ako su prisutne, samo podržavaju ženu u njenoj želji da se porodi na takav način, ali isto tako, posmatrajući, mogu da procene da ako nešto ne ide baš u dobrom pravcu, da je porodilište, naravno, najbolji izbor", navodi Divna Miljković.

"Nekad nema dovoljno vremena"

Praksa porođaja u kućnim uslovima počela je pre tridesetak godina u Sjedinjenim Državama i razvijenim evropskim zemljama, posebno Holandiji. I u Mađarskoj je takav porođaj legalizovan.

Ipak, lekari u Srbiji protive se porođaju van bolnice, ističući da je na Zapadu u to uključen ceo zdravstveni sistem.

"Lekari, bar kod nas, nerado bi pristali na tako nešto, jer su svesni šta može sve da se desi, čak ako je i u blizini klinika, bolnica, koja može da zbrine komplikacije, nekada nema dovoljno vremena", ističe dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Ako se dete u Srbiji rodi kod kuće, problem može biti i njegovo prijavljivanje. U nekim opštinama je to pitanje regulisano, a u drugim traže dokaze, tj. svedoka koji nije u krvnom srodstvu, a koji će posvedočiti o detaljima trudnoće i porođaja.