Kuća Đorđevića iz Gračanice u poluraspadu, nezadovoljni ponudom Opštine

Stari, iznemogli, bolesni… ali krov nad glavom im je trenutno najveća briga. Kuća u kojoj žive je nasleđe. Zoran Đorđević ne pamti kada su je njegovi pradeda i deda gradili. Krov kuće je nalegao, zidovi se nakrivili.

"Ništa ne mogu da napravim, žena je mnogo bolesna, ja sam se operisao od bruha, sad treba i štitnu žlezdu. Pijem lekove za pritisak, bolestan sam, idem svakih deset dana na kontrolu, u Laplje Selo", kaže Zoran Đorđević iz Gračanice.

Zoran je na nogama, međutim supruga Vesna na svoje ne može. Ekipa RTS-a zatekla je u starom krevetu, u polumračnoj prostoriji. Zimsko sunce ne može da prodre kroz prozore kuće stare sto godina.

"Nemam gde da legnem, vidi gde spijem, u rupi. Cela sam ukočena, primam injekcije, insulin. Sve me boli, šta da vam kažem", jada se Vesna.

Vesna je deset godina bez vida. O njoj brine ćerka Maja. Putuje svakog dana dvadeset i više kilometara. Noću kada majci treba pomoć, ne može da ostane kod roditelja.

Ćerka Maja Maksimović ukazuje na to da majku mora da kupa u kući bez kupatila, dodajući da delu objekta preti urušavanje. "Otac mi spava na klupi u 21. veku", priča Maksimovićeva.

Dobili su Đorđevići pre više godina deo materijala za gradnju nove kuće. Prošle godine su im opštinske vlasti srušile neuslovan objekat. Ponudili su im privremeno preseljenje dok im ne naprave novu kuću.

"Oni su obećali kuću da mi naprave, ali da ti kažem to je vrlo malo, to je šupa. Tako da nije cilj da mi napravi kuću od 40 kvadrata, a gde da živim ja, sin mi dolazi, snaja i ćerka mi dolaze, moraju ljudi da negde sednu", objašnjava Zoran Đorđević razloge za nezadovoljstvo ponuđenim rešenjem.

Đorđevići su u srušenoj kući imali stotinak kvadrata. Bili bi zadovoljni sa manje, ali ne i sa 40 kvadrata koliko im nudi Opština. Sa delom građevinskog materijala koji imaju i pomoći Opštine, mogu da imaju pristojan objekat. Ide proleće, a do leta bi mogli da imaju novu kuću.