I dalje se ne zna tačan broj žrtava u NDH, svi koji imaju saznanja da je neko od njihovih stradao mogu da popune formular

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić kaže za emisiju "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 da prvi izveštaj iz 1945. godine ima svoje nedostatke, ali je dobra polazna osnova za utvrđivanje istine.

"Ta komisija je tokom 1945. godine u dva navrata boravila u Jasenovcu, i to dva puta po dva dana. Obišla je lokalitet i razgovarala sa onim žiteljima sela Jasenovac koji su bili dostupni. To je procena koja je data na osnovu skromnih podataka. Uslovno rečeno, najpouzdaniji popis jeste onaj koji je obavljen 1964. godine, koji je došao do oko 60 odsto ukupno procenjenog broja žrtava na teritoriji čitave Jugoslavije. Tada su popisivači identifikovali oko 597.000 žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Taj popis je nepotpun", smatra Ristić.

Muzej žrtava genocida je do sada imenom i prezimenom popisao 90.000 žrtava Jasenovca. To nije konačan broj, ističe Ristić. Kako bi se došlo do ukupnog broja stradalih, Muzej žrtava genocida ima na svom sajtu formular koji građani treba da popune ukoliko imaju saznanja da je neko od članova njihove porodice stradao u Drugom svetskom ratu. Ristić objašnjava šta je neophodno ostaviti od podataka.

"Ime, prezime, očevo ime, datum i mesto rođenja, eventualno profesija, datum, mesto i okolnosti smrti ukoliko je to poznato. Nije neophodno popuniti sve podatke u formularu, već samo one sa kojima raspolaže podnosilac zahteva. Muzej žrtava genocida proverava validnost tih podataka. Stručnjaci Muzeja raspolažu u bazama određenim podacima o konkretnoj ličnosti. Ti podaci se ili verifikuju ili dopunjuju. Veoma često se dešava da Muzej žrtava genocida raspolaže podacima koje srodnici odnosno potomci nemaju. Onda izdajemo potvrde da je određeno lice stradalo u određenim ratnim okolnostima pri čemu navodimo sve dostupne podatke", navodi Ristić.

Muzejski savetnik istoričar Dragan Cvetković kaže za Radio Beograd 1 da postoji velika razlika između popisa i procena broja žrtava.

"Procene koje su radili demografi su takve da imamo razliku od stvarnih gubitaka koji su oko 800.000. A razlike u demografskim procenjenim gubicima su više od dva miliona svih procena koje su rađene od 1945. do pre desetak godina. Ono što je najbitnije, na osnovu dosadašnjih saznanja koje imamo za civile koji su stradali u NDH-a u koncentracionim logorima, jeste da dve trećine njih otpada na Jasenovac. Po tome se vidi koliko je taj sistem logora Jasenovac bio veliki i značajan", naglašava Cvetković.

Iz Muzeja žrtava genocida upozoravaju da pored toga što nije poznat tačan broj žrtava u NDH-a, problem predstavlja i to što naš narod nema definisanu kulturu sećanja. To, kako kaže direktor Dejan Ristić, pokazuje naš odnos prema grobljima iz Drugog svetskog rata koja, prema njegovim rečima, služe za auto-trke, piknik, sunčanje, sportske aktivnosti i proslavu dečijih rođendana.