Šta je Mali Božić i kada smo počeli da proslavljamo Novu godinu
Običaji koji se odnose na proslavu Nove godine vuku korene iz daleke prošlosti. Slavljenje odlaska stare i dolaska nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni događaj, ali sve do do dvadesetih godina prošlog veka nije obeležavan 1. januar. U srpskim seoskim sredinama slavio se Mali Božić, kaže za RTS etnolog Vesna Marjanović.
Tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.
Srpski stari običaji spoj su staroslovenske, starobalkanske, ali i starorimske tradicije.
Etnolog Vesna Marjanović kaže za RTS da je "koleda" slovenska reč za početak početaka i oznaka za rađanje novog perioda.
"Imamo u bugarskom jeziku, ali i u srpskom u jugoistočnoj Srbiji da se za Božić kaže Koleda, a Božić je početak početaka. Čak i za božićni kolač negde kažu koleda. Uoči Božića, u zimskom periodu, išle su koledarske povorke", navodi Marjanovićeva.
Ističe da je tek dvadesetih godina dvadesetog veka Nova godina u Srbiji počela da se slavi, ali da se u srpskim seoskim sredinama nije slavio taj početak, već Mali Božić.
Objašnjava da Božić predstavlja rađanje novog leta, novog vegetacionog perioda, mladog sunca, ali i Isusa Hrista koji treba da pomogne u egzistenciji.
"Sve što se dešavalo u tradicionalnom modelu kulture, u običajnoj praksi, moralo je da se potvrdi, ništa nije trajalo jedan, dva ili tri dana. Dakle, pre sedam dana smo imali Božić, a onda sedmi dan dočekujemo Mali Božić", ističe Marjanovićeva.
Kaže da su svi rituali povezani sa Badnjim danom i Božićem prenosili i na Mali Božić.
"Čuvali su se delovi badnjka i ponovo se stavljali, mesio se poseban kolač kao neka vrsta česnice, objašnjava Marjanovićeva.
Vesna Marjanović kaže i da se pretpostavlja da jelka dolazi u Srbiju krajem 19. veka sa germanskom kulturom, kao simbol večitog života i buđenja prirode.
Коментари