Šta je Mali Božić i kada smo počeli da proslavljamo Novu godinu

Tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.

Srpski stari običaji spoj su staroslovenske, starobalkanske, ali i starorimske tradicije.

Etnolog Vesna Marjanović kaže za RTS da je "koleda" slovenska reč za početak početaka i oznaka za rađanje novog perioda.

"Imamo u bugarskom jeziku, ali i u srpskom u jugoistočnoj Srbiji da se za Božić kaže Koleda, a Božić je početak početaka. Čak i za božićni kolač negde kažu koleda. Uoči Božića, u zimskom periodu, išle su koledarske povorke", navodi Marjanovićeva.

Ističe da je tek dvadesetih godina dvadesetog veka Nova godina u Srbiji počela da se slavi, ali da se u srpskim seoskim sredinama nije slavio taj početak, već Mali Božić.

Objašnjava da Božić predstavlja rađanje novog leta, novog vegetacionog perioda, mladog sunca, ali i Isusa Hrista koji treba da pomogne u egzistenciji.

"Sve što se dešavalo u tradicionalnom modelu kulture, u običajnoj praksi, moralo je da se potvrdi, ništa nije trajalo jedan, dva ili tri dana. Dakle, pre sedam dana smo imali Božić, a onda sedmi dan dočekujemo Mali Božić", ističe Marjanovićeva.

Kaže da su svi rituali povezani sa Badnjim danom i Božićem prenosili i na Mali Božić.

"Čuvali su se delovi badnjka i ponovo se stavljali, mesio se poseban kolač kao neka vrsta česnice, objašnjava Marjanovićeva.

Vesna Marjanović kaže i da se pretpostavlja da jelka dolazi u Srbiju krajem 19. veka sa germanskom kulturom, kao simbol večitog života i buđenja prirode.