Zašto mladi lekari nerado idu u manje sredine

Iako se poslednjih godina više ulaže u zdravstveni sistem, uključujući i opremanje domova zdravlja i ambulanti, primarna zdravstvena zaštita u mnogim, pre svega manjim mestima, suočava se s nedostatkom stručnjaka. Stariji lekari ne mogu da odu u penziju, a mladi karijeru nerado počinju u malim mestima.

Doktor Dušan Milovanović odložio je odlazak u penziju jer u zdravstvenoj ambulanti u selu Pecka kod Osečine, nema zainteresovanih mlađih kolega koji bi ga zamenili. Toj ambulanti nedostaje jedan, a Domu zdravlja u Osečini još tri lekara.

"Da sam napustio ustanovu onog momenta kada je trebalo da odem u penziju, to je 11. septembra, u opštoj medicini Doma zdravlja u Osečini ostala bi četiri lekara", ističe Milovanović koji je i direktor tog Doma zdravlja.

Kako naglašava, sa četiri čoveka prosto ni fizički ni psihički ne bi bilo moguće pružati zdravstvenu zaštitu.

Zbog manjeg broj lekara u Domu zdravlja u Osečini najviše trpi Služba opšte medicine. Dežurstva su zato češća. To su i prva iskustva doktora Milana Vasiljevića koji je odlučio da karijeru započne u manjoj sredini.

"Mlađi imaju otpor prema manjoj sredini. Gledano na duže staze, postoji i problem preduge tranzicije ka željenoj specijalizaciji, a i obim posla je znatno veći u odnosu na veća mesta", objašnjava Vasiljević.

Jelena Milutinović iz Službe opšte medicine kaže da su gužve velike.

"Dodatni posao je i vakcinacija protiv kovida a tu su i terenski rad, kućna nega i hitna stanja. Pokrivamo onako kako moramo", navodi Milutinovićeva.

Lokalna samouprava pokušava da stipendijama i drugim podsticajima, kao što je smeštaj, podstakne lekare da ostanu.

U Osečini očekuju i pomoć Ministarstva zdravlja i Zdravstvenog centra u Valjevu kako bi obezbedili nedostajući broj doktora.