Šta se desi na putu, pa kamion propadne u rupu kroz asfalt

Rupa u asfaltu u Kostolačkoj ulici polako se zatrpava. Ekipe "Beograd-puta" i "Vodovoda" od jutros su na terenu.

Narednih dana ulica će biti zatvorena za saobraćaj zbog ispiranja kanalizacione mreže, a stanari će imati vodu. Tvrde da je zbog pucanja cevi više dana okolnim ulicama tekla voda i zbog toga je, po njihovom mišljenju, pukao i beton.

Građani kažu da se nisu usudili da idu ni Kumodraškom, gde se voda slivala.

"Vodovodna cev promera fi-100 je pukla, a pre dolaska naše ekipe voda je oticala ispod asfalta i sprala zemlju i šljunak i kamion koji je bio težak kad je naišao doprineo je da beton pukne", kaže Jelena Pronić iz JKP "Vodovod i kanalizacija".

"Beograd-put" održava oko 2.500 kilometara ulica u Beogradu. Ni oni ne mogu da predvide gde će asfalt pući, ali stanari Kostolačke ulice sumnjaju da je jedan od razloga propadanja asfalta loš kvalitet betona.

Već su automobili propadali kroz asfalt beogradskih ulica. Pre nekoliko godina u Bulevaru kralja Aleksandra kod Cvetkove pijace, na dva mesta, u razmaku od 50 metara. Prošle godine na Vračaru i Dorćolu. I tada su stručnjaci tvrdili da je razlog pucanje vodovodne cevi ispod kolovoza.

"Razlog za to mogu da budu nagle temperaturne promene, znači iz toplog u hladno, može da bude sleganje tla, može zbog saobraćaja ako učestalo teška vozila prolaze, može da bude i dotrajalost cevi", kaže Pronićeva.

Kvalitetno asfaltiranje i zamena starih vodovodnih cevi mogu da smanje propadanje puta, ali zbog loših vremenskih uslova i naglih promena temperatura, nekad ni to ne bude dovoljno, tvrde nadležni. A šta je sa kvalitetom asfalta?

Jovanović: Asfalt ne može da bude krivac za propadanje vozila  

Dejan Jovanović iz "Beograd-puta" odbacio je mogućnost da je asfalt kriv za propadanje kolovoza.

"Za ovakvu provalu kolovoza apsolutni krivac ne može da bude asfalt niti kolovozna konstrukcija, pošto je ona nabijena i ima svoju nosivost za teška opterećenja na glavnim ulicama", rekao je Jovanović, gostujući u Beogradskoj hronici. 

Prema njegovim rečima, problem je kod instalacija.

"Da li je to vodovod, kanalizacija... Debljina asfalta je tu 10 do 15 centimetara, na Bulevaru oslobođenja i 20 centimetara, ali kolovozna konstrukcija nije samo asfalt. Ispod nje stoje slojevi od nevezanog kamenog materijala, negde idu i do metar debljine", kaže Jovanović.

Ti materijali se, kaže, pri izgradnji "sabijaju i nabijaju" i imaju dovoljnu nosivost da bi se uradio asfalt.

"Prosto se desi da dođe do oštećenja cevi, to povuče materijal u sebe i ispod asfalta se taj materijal isprazni i asfalt pukne", kaže Jovanović.

Istakao je da ne postoji mogućnost da se ovakve situacije predvide, jedino se vidi kada se to dogodi.