Čitaj mi!

Proganjanje na internetu – odgovor na problem je mnogo više u prevenciji nego u represiji

Advokatica Milena Vasić rekla je za RTS da se krivična dela učinjena na internetu prijavljuju Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Često gledamo u krivičnopravnu zaštitu kao u nekakvo rešenje problema, kaže Vasićeva i dodaje da se ne bavimo dovoljno prevencijom.

Čak 97,2 odsto anketiranih korisnica društvenih mreža doživelo je neki oblik proganjanja na internetu, pokazuju rezultati istraživanja Alternativnog centra za devojke.

Analizom je utvrđeno i da su većinu anketiranih korisnica društvenih mreža proganjale nepoznate osobe.

Negativni i neprijatni komentari, pretnje, uhođenje, uvrede, seksualno uznemiravanje, samo su neki od oblika nasilja na internetu koje su doživele tri od četiri anketirane žene.

Advokatica Milena Vasić rekla je za RTS da je teško napraviti potpuni statistički pregled stvarnog nasilja koje žene doživljavaju na internetu, jer se radi o velikom broju krivičnih dela: imate krivično delo ugrožavanja sigurnosti, proganjanja, neovlašćenog fotografisanja, objavljivanja fotografija, video-snimaka – spektar krivičnih dela za koja nije moguće napraviti statistički presek.

U istraživanju, od 97 posto korisnica koje su se izjasnile da su doživele neki oblik nasilja, tek 14 posto njih je podnelo prijavu.

Objašnjava da se krivična dela učinjena na internetu prijavljuju Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, korisnici uglavnom prepoznaju ponašanje koje nije dozvoljeno kroz lično osećanje straha i ugroženosti i kroz menjanje navika na određenim društvenim platformama, uopšte menjanje ponašanja na internetu.

"Zaključavaju naloge, brišu naloge, sklanjaju se, i tu se idetifikuje ono što spada u nedozvoljeno ponašanje", kaže ona.

Često gledamo u krivičnopravnu zaštitu kao u nekakvo rešenje problema, kaže Vasićeva i dodaje da se zaista malo bavimo pitanjem prevencije.

"Kada dođe do potrebe da krivično zaštitimo nekoga, u pitanju je ozbiljno i poodmaklo zabranjeno ponašanje, koje je nanelo neku štetu, odgovor na ovaj problem je mnogo više u prevenciji nego u represiji", podvukla je ona.

Otežano procesuiranje kada se radi o nepoznatom počiniocu 

Izvršioci se lakše odluče da proganjaju na internetu, skrivaju se iza lažnih profila.
Onlajn distanca otežava procesuiranje.

"Otežano je procesuiranje, pogotovo kada se radi o nepoznatom počiniocu, procedura je takva da naši državni organi, pod pretpostavkom da su ozbiljno shvatili krivičnu prijavu i pretnju, moraju da se obrate kompaniji koja stoji iza internet platforme na kojoj se dešava nasilje i da traže podatke o tom korisniku, postoji rizik da te podatke neće dobiti, da će dugo trajati period dok ne dobiju podatke", kaže Vasićeva.

Prema njenim rečima, proces može da traje dugo, može da ne dobije odgovor uopšte, pojedine kompanije mogu da odbiju takve zahteve.

Zavisi od slučaja do slučaja, od operativnih podataka – da li je problematična osobe ostavila neki podatak koji bi mogao da je identifikuje, pa da se ne ide tim putem, to zavisi od samog slučaja, veoma malo ima okončanih sudskih postupaka, kaže advokatica.

Svega 11 presuda za proganjanje 

"Kada je rađeno istraživanje 2020. godine, bilo je svega 11 presuda za proganjanje, u dve presude je bila izrečena zatvorska kazna, u šest presuda je bila uslovna osuda, a u dve je bila neka druga mera. Taj mali broj izrečenih presuda govori da mali broj slučajeva vidi epilog na sudu, bilo je 111 krivičnih prijava proganjanja, od kojih su 24 odbačene", ističe ona.

Neke kompanije su najavile da bi mogle da pooštre politiku bezbednosti.

Vasićeva kaže da se kompanije koje se bave društvenim mrežama deklarativno zalažu za borbu protiv nasilja, ali kada se nasilje dešava na tim platformama, ne reaguju adekvatno.

"Samo postupanje kompanije može da bude značajno za prevenciju, ali ima različitih oblika društvenog postupanja počev od najranijeg uzrasta, kada dete prvi put koristi neku interakciju, koristi internet, kada treba obratiti pažnju šta je dozvoljeno a šta nedozvoljeno ponašanje", zaključila je Vasićeva.