Čitaj mi!

Autobus pun ljudi svake sedmice u Srbiji uđe u svet dementnih - kako utiče na društvo i koliko košta

Svake tri, četiri sekunde jedna osoba u svetu uđe u demenciju. U Srbiji ne postoji tačan registar, pa samim tim ni precizan podatak, ali procenjuje se da u ovom trenutku živi između 160.000 i 200.000 hiljada dementnih. Samo u Beogradu ih je 25.000. Na svaka 24 sata nešto manje od 30 građana Srbije uđe u demenciju. Kako ova bolest utiče na sve građane i koliko košta društvo.

Vest na lokalnoj vajber grupi ili sliku na banderi, da je neko iz komšiluka nestao, mnogi jednostavno preskoče. Ali u porodicama čiji su otac, baka ili setsra samo odlutali u nepoznatom pravcu, u tom trenutku vlada prava agonija. Šta se desi kada demencija uđe u porodicu?

Mesna zajednica na Novom Beogradu je jedino mesto, ne samo u Beogradu, nego i u celoj Srbiji, gde nekoliko sati oboleli od demencije mogu da se druže, provode kvalitetno vreme, a njihovi negovatelji da se odmore.

Ona voli pesme i svaki put kada ih čuje, postaje veselija.Tako je lakše savladati zaboravnost i sve probleme koje sa sobom nosi demencija.

Nije samo pesma ono što raduje Živku. Bolje se oseća kada je u društvu bliskih ljudi, kada se zabavlja, takmiči ili crta. Ali, postoji i ona druga strana. Oboleli od demencije često su u neprekidnoj borbi za svoj život, koji nekada postane težak i za njihove porodice.

Dušanka Bajić supruga dementne osobe kaže da joj je jako teško pored supruga, sami su i danju i noću i da joj ovakav vid podrške veoma znači. "Ovde smo od početka, šest meseci, svaki četvrtak i on sasvim drugačije reaguje", kaže Bajićeva.

Ovim ljudima druženje i razgovor mnogo znače. Porodice i svi oni koji sa njima rade, to potvrđuju. Žele da im pomognu volonteri, iskusni socijalni radnici i lekari, ali to često nije izvodljivo jer nema dovoljno prostora, iako su mnoge prostorije u mesnim zajednicama neiskorišćene i zaključane.

Nada  socijalni radnik kaže da samo u Beogradu ovih ljudi ima više od 20.000. "Nijedan jedini prostor nije im dostupan. Oni ne mogu da koriste klubove za odrasla i starija lica koja koriste psihički očuvani. Ovim ljudima su potrebni ovakvi prostori", navela je Satarićeva.

Iako društvene igre i zabava ne mogu da izleče bolest, mogu da uspore njen napredak.
A ako mislite da se ova priče tiče tamo nekog uskog kruga ljudi, grešite.

U celom svetu trenutno od demencije pati  55 miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će se taj broj svake decenije udvostručavati. Svake 3-4 sekunde jedna osoba u svetu uđe u demenciju.

Podaci pokazuju koliko sve nas to košta - 2019. godine - 1.300 milijardi dolara, a 2030. to će biti 2.800 milijardi dolara.

Teško je preračunati u novac vreme, ali svakoga dana po najmanje pet sati provedu članovi porodice brinući o dementnim ukućanima. Tu su i troškovi lečenja za one koji brinu o obolelima, jer često strada i njihovo psihičko i fizičko zdravlje. Statistika kaže da, kada bi demencija bila država, bila bi 14. u redu najjačih ekonomija sveta.

Ne postoji tačan registar, pa samim tim ni precizan podatak, ali procenjuje se da u ovom trenutku u Srbiji živi između 160. hiljada - 200 hiljada dementnih. Samo u Beogradu ih je 25 hiljada. Na svaka 24 sata nešto manje od 30 građana Srbije uđe u demenciju, ili svake sedmice jedan dupli gradski autobus pun ljudi.

Maja Gajić, naučnica u institutu u Vinči, čiji je otac oboleo od demencije kaže gostujući u Beogradskoj hronici da se ništa ne dešava naglo i da je potrebno nekoliko godina da ukućani primete, a kada se primeti to je srednja faza bolesti i tada je već kasno jer stanje može samo da se što duže očuva takvim, a nema povratka na staro.

Gajićeva kaže da je situacija aralmantna i da ako svi članovi porodice rade, 70 posto obolelih je zaključano samo, a u takvoj situaciji je pogoršanje bolesti neminovno.

Prema njenim rečima, svi anketirani srodnici primetili su poboljšanje kod osoba koje su boravile u centru na Novom Beogradu i bili eksplicitni da centar mora biti svakoga dana dostupan korisnicima i više od tri sata dnevno.

Napominje da takvo mesto mnogo znači obolelima, i da je njen otac kada je shvatio da ima neko ko ima slično ponašanje njemu videla radost i sreću u njegovim očima.

"Lekovi su dostupni, ne bih rekla da je veliki izdatak za lekove ali pelene jesu izdatak i neophodno je da se ostvari to pravo preko Fonda za zdravstveno osiguranje jer to je kao za malu decu", rekla je Gajićeva.

Kaže da je nemoguće naći negovetalja za dementnu osobu i da svi izbegavaju taj posao.

Dodaje da je od države dobila novac za tuđu negu i pomoć, ali, ističe da nije liko ostvariti tu pomoć jer morate osobu koja je u teškom stanju da odvedete pred komisiju što zaista nije lako lako.

"Objekti za druženje dementnih osoba u Minhenu, koji je sličan Beogradu po broju stanovnika ima u svakom bloku. I tamo imamo ne samo dnevne centre, već i noćne centre i predah centri gde možete da ostavite vašu osobu na neko vreme ako imate potrebu da odete na poslovni put ili odmor", napomenula je Gajićeva.

Ističe da su dnevi centri mesta gde se pruža terapija, gde se stanje u kom su oboleli produžava kako ne bi propala fina motorika, jer onda ne mogu sami da se hrane i zato centri imaju mnogo veću svrhu i za negovatelje i obolele.

Napominje da pri centru ima dosta volontera lekara, socijalnih radnika i studente i ne postoje osoba iz redova volontera koja se nije vratila.

Sve potrebne informacije o ovom udruženju nalaze se na sajtu alchajmer.rs.