Čitaj mi!

Goste dočekuje u opancima i sa rakijom u ruci - pravog srpskog domaćina sada možete i da unajmite

Čim slete u našu zemlju, goste iz inostranstva još na aerodromu upozna sa najlepšim licem Srbije. Uz "pomaže Bog" i toplu dobrodošlicu, vodič Željko Petrović turiste dočekuje obučen u srpsku nošnju. Sprovodi ih kroz celu zemlju i upoznaje sa znamenitostima, među kojima su i stare srpske kafane - one u kojima se hrana krčka na smederevcu. Međutim, za pravu domaćinsku atmosferu vodi ih kod mame na ručak.

U opancima, sa rakijom u ruci, turistički vodič Željko Petrović priređuje toplu dobrodošlicu za one koji goste iz inostranstva, poslovne partnere, rođake iz dijaspore žele da dočekaju na tradicionalan srpski način. Uslugu je nazvao "Unajmi Srbina".

"Tu je veliki osmeh, tu je rakija, uz moje prijatelje vodiče možemo i da odsviramo malo harmonike, malo trube, neko narodno kolo", rekao je Željko za Internet portal RTS-a.

Dolazni peron je, kako kaže, prvo mesto gde se gosti susretnu sa našom zemljom. Zato im gostoprimstvo treba ukazati čim slete.

"Prvi izlazak u našu sredinu je susret sa pravim Srbinom, u narodnoj nošnji, sa osmehom, raširenih ruku, sa rakijom u džepu. Ovde smo da oživimo tradiciju i da je prikažemo našim ljudima koji žive u inostranstvu ali i strancima, jer mnogi ljudi dolaze po prvi put u Evropu, neki iz dalekih zemalja - iz Južne Amerike, Australije, Afrike, daleke Azije, Amerike. Možda je Beograd baš prvi grad sa kojim imaju susret u Evropi i lepo je da se na taj način upoznaju sa evropskom kulturom, ali će se ovako prvo upoznati sa srpskom kulturom", objašnjava Željko.

Kako gosti reaguju kada te ugledaju tako obučenog?

- Reakcije su sjajne, ljudi mi se se osmehnu a i ne poznaju me, ne poznaju čoveka koji ih dočekuje. To je jedan plus za turističku ponudu naše zemlje, a i plus za mene kao domaćina.

Goste upoznaješ sa znamenitostima naše zemlje. Voliš da ih odvedeš i u stare srpske kafane, one u kojima se hrana krčka na smederevcu. Međutim, vodiš ih i kod mame na ručak. Zašto?

-Ja radim sa strancima koji dolaze iz tropskih krajeva, gde su non-stop pod klimom, naučili su da žive u većim ili manjim kućama ili stanovima, nemaju smederevac kao što ga mi i dalje držimo u kući i na njemu krčkamo. Volim da osete šta je to životni stil u našoj zemlji, a definitivno se taj životni stil i dalje povezuje sa starim vremenima.

Zaista je lepo kada se otvori neka tegla domaće salate, krastavca, paradajza, kada se spremi nešto domaće što nema čak ni u restoranu u gradovima, tako da je to veliki doživljaj i nešto što pravi razliku u samoj turističkoj ponudi.

Koliko su tradicionalna jela važna za promociju zemlje - mogu li sarme, prasetina i ajvar da namame strance?

- Mogu naravno, međutim onog momenta kada oni to probaju - e, tad smo ih kupili. Mi moramo da radimo na momentu da ih namamimo da dođu, jer ukus ne mogu da osete tamo, mi sarmu ne možemo baš lako poslati avionom, a čim slete možemo ih odvesti na neku domaću hranu.

Ja sam dovezao goste na aerodrom, posle sedam dana u Srbiji jedan od najvećih utisaka njima je hrana. Prvi dan su probali kuvanu rakiju, sedmi dan su takođe pili kuvanu rakiju, jer sad je zima. Tako da to nose kao jedan od najlepših utisaka. Naravno, bilo je tu i sve ono što ide - kajmak, pečenje, sarma, ajvar.

Jednostavno, nema dobre destinacije sa lošom hranom. A mi smo i dobra destinacija i još imamo sjajnu hranu.

Kako turisti reaguju na ono što osete i vide u Srbiji, ima li razlike u odnosu na to iz koje zemlje dolaze?

- Generalno ima, ali mahom se ta razlika vidi u onome što gosti žele da osete. Na primer, primetio sam da zapadni svet, zapadna Evropa, SAD, Kanada, oni su više zainteresovani za gradske obilaske, za istoriju do tančina, i onu davnu i skorašnju, dok su gosti kojih je ove godine bilo najviše, a to su gosti sa Bliskog istoka, najviše zainteresovani za prirodne lepote. Tako da sam puno puta vodio na Đerdap, u Novi Sad, na Frušku goru, na Taru, Zlatibor, na Mokru Goru koja je najbolje turističko selo na svetu, tako da i to treba da iskoristimo.

Ima razlike, ali generalno se utisci svode na zadovoljstvo, na prijatnost, na zahvalnost i na onaj momenat kad na kraju kažu: "Uh, da mi je još jedno tri-četiri dana".

Već deset godina radiš kao turistički vodič. Turiste upoznaješ sa Beogradom, ali i delovima Srbije u koje mnogi od nas koji ovde živimo nismo zašli. Šta bi izdvojio kao bisere turističke ponude Srbije?

- Moram reći da je Srbija puna tih bisera. Ono što je definitivno nešto što ostavlja turiste bez daha je Uvac, pogled sa vidikovca, da li je to Ledeni, da li je to Molitva, svi vidikovci su sjajni.

Naravno, Beograd ostavlja ozbiljan utisak jer je to grad pun energije. Ovaj grad čak ni pandemija ne može da poremeti u tom smislu. I to je ono što ja pokušavam da održim na svojim turama, da se energija oseća između ljudi i da se oseti energija naše zemlje.

Uz to, Golubačka tvrđava, koju posećuje oko 150.000 ljudi godišnje. Novi Sad će biti prestonica kulture Evrope sledeće godine, mi to moramo da iskoristimo. Imamo ozbiljne festivale, da ne zalazimo u to ko koju muziku više voli, ali Guča, Egzit, Bir fest, Nišvil, mnogi manji festivali imaju ozbiljnu šansu da se nametnu.

Generalno, imamo ozbiljan potencijal i u ravnici, i na planini, i pored vode, i u centru grada.

Pomenuo si Beograd, tu se pred gostima često pojaviš i u uniformi Titovih pionira. Da li je Jugoslavija atraktivna tema za strance?

- Jeste, pre svega ta priča o Jugoslaviji, o životnom stilu, načinu života, stvaranju i raspadu Jugoslavije. Titova figura kao političara, kao državnika takođe je interesantna. Imamo Muzej Jugoslavije koji je najposećeniji u Beogradu, a mislim da tu ima prostora za još neki muzej koji će pričati o Jugoslaviji na neki različit način.

Tako da ja, uz narodnu nošnju, nekad budem sa šajkačom, a onda kod Pionirskog parka stavim titovku, crveni šal i to opet izaziva osmehe. Na taj način njima predstavim kako je to bilo - malo drugačije, a opet interesantno vreme za neke, eto, malo starije generacije.

U Beogradu organizuješ i besplatne pešačke ture. To postoji u gotovo svim metropolama. Objasni nam kako to izgleda i zašto je besplatno?

- To je nevladin projekat pokrenut pre nekih desetak godina, u trenutku kada ova zemlja nije pričala o turizmu. U onim momentima moralo se doći do gostiju. Mi smo bili ekipa mladih ljudi pri završetku studija, neki su već završili, imali smo licence i krenuli to da radimo. To je odjeknulo u hotelima, u hostelima, među ljudima koji se bave turizmom. Ljudi su dolazili na te ture, mi smo im delili rakiju, razglednice, pričali dva i po sata punim plućima o Beogradu, o Srbiji. Ljudi su počeli da pamte, da pričaju, pojavljivali su se neki blogeri koji su pisali o tome. Polako je krenulo i sada to daje rezultate.

Na taj način promovišemo i ostale ture. Ja uvek pitam: "Na koliko ste došli?" Oni kažu: "Dva dana." O.K. hvala vam, to je lepo da osetite Beograd. Ako imate prostora i ne žurite, ostanite bar pet, a onda možete videti nešto i van Beograda.

To je poenta, da se upoznaju sa Beogradom, ali da ih na neki način ubedimo da moraju da ostanu duže. Jer svaka noć u Beogradu je tura za vodiča, jedna noć u hotelu, hostelu, apartmanu, još dva-tri ručka, večere, doručak, jedan muzej, drugi suvenir i to je celokupna priča koja ostavlja trag i u ekonomiji naše zemlje.

Pomenuo si pandemiju. Koliki udarac je koronavirus zadao srpskom turizmu?

- Ja volim slikovito da prikažem one prve mesece, polovinu marta, april, maj. To je izgledalo kao kad svu šumu posečete i ostanu samo panjevi, tako je turizam izgledao. Od sezone koja je trebalo da bude najbolja do sada, doživeli smo potpuni krah.

To je sada počelo da se oporavlja. Ali nema više velikih tura, sada dolaze pojedinci i sa njima nove šanse.

Koliko je to uticalo na profil turista koji dolaze u našu zemlju?

- Uticalo je dosta. Ja poslednje dve godine imam mahom goste koji su van Evropske unije. Npr. goste iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, mahom Indijci, doduše i Arapi, zatim iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Indije, oni su bili brojniji ove godine. Ima dosta Rusa, međutim, nema onog broja zapadnjaka, na primer, Nemaca, kao što je to bilo pre. Grupe iz regiona su počele da se vraćaju, ali mislim da će tek da se oseti dobro poboljšanje sledeće godine.

Moramo se svakako boriti za to i evo jednog poziva svima koji su u turizmu da nešto novo dodaju u svoju ponudu ne bi li još neku uslugu pružili gostima koji i u vreme pandmije biraju da dođu u Srbiju. Nije Srbija za sada onako popularna kao što je na primer Španija, Italija, i uvek morate ići korak napred, da budemo jedan korak ispred drugih.

Tu pomaže, na primer, vizna liberalizacija, uvođenje novih avionskih linija, ovako neka usluga kao što je imam. Moramo uraditi nešto što će nas izdvojiti, da budemo drugačiji.

Osim lepih uspomena, za koje si svakako i ti zaslužan, šta je ono bez čega stranci ne odlaze iz Srbije?

- Moram reći da ne odlaze bez tegle ajvara, bez bar malog čokanjčića rakije, zavisi koliku su torbu poneli. Ukoliko neko ima veliku torbu, bude tu i dva-tri litra. Ne odlaze bez dobrih fotografija sa lepih destinacija, i ne odlaze sa mišlju da se neće vratiti.

To je najveća stvar koju možemo dobiti na kraju - jedno veliko hvala, veliki osmeh, i ono što će uraditi za nas kad dođu kući. A to je priča sa prijateljima, porodicom, poslovnim partnerima, pričaće o našoj zemlji i to je naša pobeda, jer dok god budu pričali o našoj zemlji, to je mnogo lepa stvar.

Uverena sam da po povratku ne menjaju vodiča. Željko, hvala ti najlepše na ovom razgovoru. Sada mi samo reci - hoćemo li posle ovoga na ćevape ili na svadbarski kupus?

- Znate šta, možemo krenuti malo sa svadbarskim kupusom, a nastaviti sa par ćevapa. Ako treba da se bira, ja ne znam zaista šta bih vam rekao. Da smo u Čačku, možda bi bio svadbarski kupus. Da smo negde na jugu Srbiju, bili bi to ćevapi. Pošto smo u Beogradu, može da bude kombinacija.