Imaju li mladi koji napuštaju domove dovoljno podrške za samostalan život

Prvo pitanje koje postavi mlada osoba kada iz doma ili hraniteljske porodice treba da zakorači u svet odraslih je – gde.

Jasmina je u sistemu provela 11 godina i za to vreme promenila dve porodice. Da će dan njenog odlaska jednom doći - znala je, ali je na to niko nije pripremao.

"Niko i ne može da vas spremi za to što vas čeka jer tek kad se suočite s tim pravim, golim životom, tek onda shvatite. Ja sam lično mislila da sam strašno jaka i da to mogu jer sam znala kako to funkcioniše, kako se kuva, kako se plaćaju računi, kako se ide u kupovinu, međutim, kada sam počela sama da živim zapravo sam se obeshrabrila iz razloga što je bio preveliki teret za mene", kaže Jasmina Đoković.

Da bi teret bio manji, važno je planirati izlazak - ističu upućeni koji su istaživali tu temu. Prema pravilniku Centra za socijalni rad, Plan za napuštanje zaštite i emancipaciju sačinjava se najkasnije sa navršenih 14 godina. Iako se štićenici pripremaju za samostalni život, istraživanja pokazuju da se na tome ne radi dovoljno.

"Dakle da je potrebno da se taj proces pripreme za samostalni život značajno unapredi. Tako da to mora da krene od onoga da mlada osoba osvesti da će u nekom trenutku izaći i šta je sve ono što ga čeka. Ukoliko taj izlazak iz brige nije planiran i ukoliko oni izađu tek tako da to može da bude mnogo bolnije od samog ulaska u sistem alternativnog staranja", napominje saradnica za razvoj i implementaciju programa u fondaciji SOS Dečja sela Srbija Marija Nijemčević Popovski.

U takvom sistemu u Zvečanskoj ulici u Beogradu, trenutno boravi 31 punoletan korisnik koji bi u bliskoj budućnosti trebalo da promeni adresu. U toj ustanovi kažu da se individualni plan otpušta pravi godinu dana ranije.

"Obrađujemo da li smo profesionalno osposobljeni, koju kvalifikaciju imamo, proveravamo kako na birou stoje stvari sa takvom vrstom kvalifikacija, razmatramo gde će korisnik izaći", navodi kaže direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zoran Milačić.

A napolju ih čekaju novi izazovi i problemi. Zaposlenje, pitanje stanovanja, finansije, neki su od najvećih. Određenu podršku pruža Centar za socijalni rad u Beogradu.

Grad Beograd je predvideo uslugu socijalne zaštite - Privremeno stanovanje dece i omladine bez roditeljskog staranja u trajanju od dve godine. Takođe, svi mladi bez roditelja koji napuštaju zaštitu (a imaju prebivalište na teritoriji Beograda) dobijaju i Stalnu novčanu pomoć u iznosu od jedne prosečne zarade ostvarene u Beogradu za mesec u kom se vrši isplata do pronalaska zaposlenja, a najduže godinu dana. 

"Ali to nije podrška koja postoji na nacionalnom nivou. To je jako važno da se uredi da svaka mlada osoba, u bilo kom delu zemlje kada izlazi iz sistema staranja da ima podršku", kaže Nijemčević Popovski.

Procenjuje se da je u Srbiji oko 6.000 dece bez roditeljskog staranja. Devedeset odsto živi u hraniteljskim porodicama, ostali u domovima.