Kako gorštaci s Pešteri dočekuju zimu sličnu sibirskoj

Za svako krupno grlo stoke, potrebno je obezbediti od 300 do 500 kilograma kukuruza da prezimi do proleća, a za ovce upola manje. Balu sena od deset kilograma plaćaju od dva i po do tri evra. I tu nije kraj, već tek početak priprema za zimu za jedno prosečno domaćinstvo na Pešteri.

"Ima drva, ima sena, što se tiče za stoku imamo sve i nije hladno kao što je bilo ranije. Ranije su bili smetovi na ovu našu kapiju zatrpalo bi celu kapiju tune. Koliko drva prosečno potrošite za jednu zimu? Spremio sam jedno četiri traktora, jedno 20 metara imam i starija drva još ovde, uglja uzeo sam tri tone tako da smo se spremili za zimu", priča Zoran Biočanin iz sela Brnjica.

Zime slične sibirskim

Zime na Pešterskoj visoravni slične su onim u Sibiru. Radi ilustracije, 2002. godine u selu Krajukići Bunari, temperatura se spustila na minus 41 stepen Celzijusa. Meštani kažu da takvih zima više nema. Ipak, prvi sneg, koji je napadao tek desetak centimetara, doneo je dodatne nevolje mlekarima. 

"Sedamsto-osamsto metara dole ide se peške i tako to. Auto ne more, ovaj ne more mlekar da siđe dole. To mu je malo rizično", upozorava Ibro Lekpek iz sela Petine.

Ćudljiva priroda Pešterske visoravni dobro je poznata ovim gorštacima koji su naučili kako da prežive i u najsurovijim uslovima. 

"Još smo se nadali da bude lepote za ovce da pasu, ali šta je tu je. Radi se puno oko stoke, oko ovaca. Znači tu nema odmora. Subota-nedelja tu nema. Da se radi mora", ističe Muamer Bihorac iz sela Zaječić, koji je pripremio zimnicu.

Mustafa Glogić iz sela Medare kaže da hrane i ogreva imaju. "Pršuta je suha i to je to. Sira ima sjeničkog", kaže Glogić.

Pešterska visoravan obuhvata 99 sela u kojima živi više od 15.000 stanovnika.