Čitaj mi!

Republiko, srećan ti rođendan – jugonostalgičari ponovo proslavili 29. novembar

Na današnji dan, sve do pre gotovo dve decenije, 29. novembra slavili smo Dan Republike. Republika zbog koje smo ga slavili više ne postoji, ostala su samo sećanja na odrastanje mnogih generacija. Ipak, jugonostalgičari već nekoliko godina, ponovo obeleževaju Dan Republike.

"Republiko, srećan ti rođendan!" – decenijama se čitalo na usnama miliona Jugoslovena svakog 29. novembra.

Reke ljudi oticale su iz velikih gradova, slavile su se godišnjice brakova, mnogi su se na Dan republike venčali. Lep je datum, a i više je bilo slobodnih dana. Zgodno i za bračno putovanje, sa crvenim pasošem, moglo se svuda.

"Gde god da sam se pojavio kao Jugosloven, mene su sa ovacijama dočekivali", kaže Dane Poznić, osnivač ogranka četvrte "Mini Jugoslavije" iz Bačkog Gračaca.

Zato ovi Subotičani i ovaj 29. novembar dočekuju u voljenoj zemlji. Osnivač četvrte mini-Jugoslavije veran je idealima. Socijalizam je, kaže, bio najbolji sistem na svetu.

"Kada je radnik bio vlasnik kapitala i kada je raspolagao sa svojim profitom, sa onim što je zaradio, ravnomerno ga je delio", ističe osnivač četvrte "Mini Jugoslavije" iz Subotice Blaško Gabrić.

Nepodeljena osećanja prema mladosti i bezbrižnom dobu za mnoge, istorijski su vezana za Drugo zasedanje AVNOJ-a 1943.

U Jajcu su donete odluke koje trasiraju put posleratne Jugoslavije. AVNOJ je konstituisan u najviše zakonodavno i izvršno predstavničko telo, Nacionalnom komitetu oslobođenja data su obeležja narodne revolucionarne vlade.

Izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju. Na predlog Slovenaca, Josipu Brozu Titu dodeljena je titula maršala. Od 1945. godine, 29. novembra slavio se Dan Republike.

"To je bio diplomatski trijumf partizanskog pokreta. Nikad se nije desilo da saveznici priznaju neki revolucionarni pokret pre kraja rata. Staljin je bio vrlo zabrinut što su partizani proglasili svoju državu i svog maršala. Međutim, Britanci i Amerikanci su to prihvatili bez problema," kaže istoričar Predrag Marković.

Praznik je bio, slavio se, danas se ne slavi. Bio je značajan, danas ne znači mnogo, uveren je istoričar Marković.

Osim za nostalgičare, kod kojih ne bledi sećanje na pionirske zakletve, plave kape i crvene marame.

"Ljudi pate za Dubrovnikom i Splitom. To je više turistička nostalgija. Nikoga nisam čuo da kaže, eh Zenica, kakav je to bio grad. Kao što i Slovenci i Hrvati, jedino što im nedostaje je Beograd, možda malo Novi Sad", ističe Marković.

Praznik je nadživeo državu čiji je bio simbol. Posle raspada SFRJ prestao je da se obeležava u svim nekadašnjim republikama, a od kraja devedesetih je proslavljan samo u mlađoj Jugoslaviji. Sve dok nije zvanično izbrisan sa liste državnih praznika 2002. godine.