Šta da radite ako dete proguta igračku ili neku hemikaliju

Klikeri, dugmići, plastelin – umesto u rukama često se nađu u nosu, ušima ili ustima i tako naprave problem. Podmukli neprijatelj radoznalih mališana takođe su i male alkalne baterije, semenke i različiti orašasti plodovi, nakit. Nezgode su najčešće kod dece od dve do pet godina.

Otorinolaringolog prim. dr Katarina Stanković kaže da je dete jednom progutalo tatinu burmu.

"Tata u početku nije rekao šta je dete progutalo, međutim, na snimku smo videli da je progutao prsten. Odnosno, šta se desilo - tata je hteo da odmori malo i dao je dečaku da se igra sa burmom", kaže dr Stanković.

Pedijatru prim. dr Snežani Tomić dogodilo se da je dete progutalo osu.

"Imala sam slučaj deteta koje je nateglo flašicu soka, a unutra je bila osa, pa je popilo i došlo je do ugriza i velikog otoka jezika i gušenja, u takvim situacijama je važno da se da nešto hladno", ističe doktorka.

Najvažnije ostati hladne glave 

Ukoliko dete nešto proguta, važno je da roditelj ostane hladne glave.

"Jedan deo hrane može otići u digestivni trakt - onaj deo kuda jedemo i gde prirodno odlazi hrana. Ukoliko je veća igračka, zaglaviće se i praviće detetu tegobe u smislu otežane ishrane, otežanog gutanja, bola i tako dalje. Međutim, ono što je daleko opasnije jeste ukoliko taj deo hrane ili igračke ode u disajne puteve", ističe dr Katarina Stanković.

Pedijatar dr Tomić navodi da tada treba bodriti dete da kašlje i dalje, da mu se glava savije unapred, lupati ga između lopatica.

"Možemo da obuhvatimo dete jednom rukom oko struka, da postavimo tu ruku u pesnicu u položaju između stomaka i grudne kosti, sa drugom rukom hvatamo pesnicu prve ruke i potiskujemo abdomen deteta pet puta. Ako ništa ne uradimo, najvažnija stvar je da ne kopamo i ne tražimo strani predmet u ustima deteta", objašnjava Tomićeva.

Šta ako se progutaju hemikalije 

Neretko deca isprobaju i preparate kućne hemije, ali i lekove.

"Ako se radi o trovanju deteta sa nekom hemikalijom ključno je da roditelj ne daje vodu da dete pije, da ne provocira povraćanje, da sačuva flašicu koju je dete ili lek ako je dete popilo, da bi kasnije pomoglo lekarima", savetuje doktorka Tomić.

Pomoć ili savet treba tražiti i ako mališan stavi nešto u uvo ili nos. Lekove ili kapi tada ne bi trebalo samoincijativno davati.

"Ključno je da roditelji budu prisebni, brzi i precizni. Treba da budu apsolutno sigurni da će ono što preduzimaju u kući pomoći detetu, a ne naškoditi mu", zaključuje Tomićeva.

Savet lekara je da ukoliko dođe do neke od nepredviđenih situacija roditelj pre svega bude pribran. Takođe, dobro je u kući imati istaknute telefone Vojnomedicinske akademije, Instituta za majku i dete, Tiršove i Hitne pomoći.