Lenkina borba se posle ocene 0 i reanimacije nastavlja, sada joj treba naša pomoć

Na svet je došla bez srčane radnje. Na APGAR testu dobila je ocenu - 0. Nakon reanimacije lekari su uspeli da je povrate i prvih 50 dana svog života provela je u bolnici. Lenka danas ima 15 meseci i još ne može da se okrene na stomak, da sedne, da jede. Potrebno joj je mnogo sati terapije, a njeni roditelji to više ne mogu da finansiraju. Vi im možete pomoći.

"Tog jutra krenula sam na uobičajen ultrazvučni i CTG pregled, ne sluteći da će mi se tog dana, samo par sati kasnije, život potpuno preokrenuti", počinje svoju priču Jelena Janković, Lenkina mama.

Dve nedelje pre termina, 12. avgusta 2020. godine, na ultrazvuku se videlo da nema dovoljno plodove vode. Lekari Narodnog fronta odlučili su da je tog dana porode. U tom trenutku nije bilo indikacija da se radi carski rez.

"Pored velike treme i muž i ja smo postali veoma uzbuđeni. Znali smo da će njen dan biti upravo taj 12. avgust, s obzirom na to da je još uvek bilo pre podne. Muž je odjurio kući po stvari, a ja sam ostala da obavim potrebne procedure pred ulazak u salu za porođaj".

To je bio poslednji put da su se Jelena i Branislav tog dana radovali.

Kada su je ponovo stavili na CTG aparat, čulo se pištanje:

"Za samo par sekundi koliko sam se okrenula preko ramena da pogledam šta je u pitanju, i dok sam vratila pogled, ispred sebe sam ugledala sigurno 30 ljudi, što medicinskih tehničara, što lekara, kako su se nadvili nada mnom. U jednu ruku su mi već stavljali braunilu, jedni merili pritisak, doktori pregledali jedan za drugim. Kolica su već bila dovezena i već sam bila u sali za carski rez koja se nalazila iza ugla."

Anesteziolog joj je stavio masku i nakon toga je, kaže, nastao mrak - u svakom smislu.

Ocena po rođenju - 0

I pored jako brze intervencije medicinskog osoblja, Lenka je rođena u jako teškom stanju. Ocena na rođenju bila je - 0.

"Nije disala, nije bilo srčanog rada, mišićnog tonusa, jako loša boja kože i, razume se, bez reakcija. Teško je izgovoriti, ali praktično mrtva. Odmah je intubirana, i započeta je reanimacija. Objasnili su nam da je to bila produžena reanimacija, što samo znači da je situacija sa dužinom vremena bez kiseonika još ozbiljnija i ukazuje na veće razmere oštećenja, kao i na činjenicu da su mogli u svakom trenutku odustati od reanimacije."

Lenka je sanitetom prevezena u Tiršovu, gde je odmah po prijemu stavljena na specijalnu terapiju sistemske kontrolisane hipotermije u trajanju od 72 sata. To znači da je njena telesna temperatura pomoću specijalnih prekrivača snižena kako bi se maksimalno ublažila oštećenja.

Ogromna oštećenja na mozgu

Prvi dani su, kaže Jelena, protekli u potpunom očaju. Nisu mogli da je vide, a jedini kontakt je bio telefonski poziv jednom dnevno sa lekarom.

"Pred svaki poziv neopisiv strah da će reći da nije preživela ili će reći neke loše vesti. Mada svakako nisu bile dobre. Sepsa na plućima jer se nagutala ogromne količine krvi i mekonijuma, nekoliko organa kritično, diše uz pomoć veštačke ventilacije, hrani se na sondu. Slabo se budi, gleda odsutno".

Tada su im rekli da je mozak pretrpeo ogromno oštećenje i da će najverovatnije biti biljka. Ali Lenka je pobedila te prognoze.

Lenki je potreban čitav niz terapija

Nakon nekoliko nedelja Lenka se potpuno stabilizovala i izašla iz životne opasnosti. Međutim, Jelena i Branislav tada su saznali da ona nema refleks sisanja i gutanja i da ne može adekvatno da se hrani.

Petnaestomesečna Lenka svakodnevno ima fizikalnu terapiju sa fizioterapeutom, pod nadzorom fizijatra. Sprovode se i logopedske masaže lica za stimulaciju hranjenja, hrana joj se zatim nudi na usta, ali opet pažljivo i prema posebnim pravilima s obzirom na osetljivost. Potreban je i defektološki tretman.

"Ruke su povezane sa govorom i hranjenjem, i to je naš začarani krug. Imamo problem sa sve tri stvari, a sve su međusobno povezane jer imaju isti centar u mozgu", kaže Jelena.

Lenka hvata igračke, ali neadekvatno - ne ispituje ih, ne stavlja u usta, ne zadržava ih u rukama.

"Kada je stavimo na podlogu, ona nema inicijativu da se zaigra sama, a pošto se ni ne okreće, niti sedi, mi prosto moramo sve vreme da budemo uz nju i zabavljamo je, stimulišemo", navodi Jelena.

Lenki, pritom, jako teško padaju vežbe. "Ne bi trebalo da je boli, ali ona preplače svaki tretman, od početka do kraja, ima ogromno nepoverenje prema terapeutima i svakome ko joj liči na njih. To dosta otežava vežbanje i tretmane".

Jedan tretman od sat vremena košta oko 3.000 dinara, a njoj su potrebni svi, svakog dana.

Neke troškove pokriva i RFZO - terapiju u Sokobanjskoj i odlazak u Banju Koviljaču jednom godišnje. Sve ostalo, nažalost, jedino privatno može da se uradi.

Hranjenje uz pomoć gastro stome

Lenka se hrani uz pomoć gastro stome, tako što joj hrana ide direktno u stomačić.

"Ona može ponešto da pojede, nije da je potpuno izgubila mogućnost hranjenja. Radi se o tome da je tu udruženo više problema koji su se vremenom povezivali i uvećali. Ona reaguje burno na svaki zalogaj hrane, ukus, teksturu, temperaturu hrane, bukvalno svaki detalj, na koji mi uglavnom reagujemo automatski. Pokreti jezika nisu dobri i mora da nauči da pomera hranu po ustima i pogura je dalje ka jednjaku. Donja vilica joj je slabije razvijena i jezik je zbog toga podignut. Još jedna posledica traume i intubacije", objašnjava Jelena.

Svi mišići vilice, usta, obraza su u istom problemu kao i ostali mišići tela - ili su hipotoni ili u hipertonusu - Lenka za pola sata, uz mnogo negodovanja, uspe svega desetinu svog obroka da pojede.

Budite humani

Kolika oštećenja Lenka ima na mozgu, Jelena i Branislav saznaće kada se bude uradila magnetna rezonanca. U međuvremenu, oni nastavljaju svoju borbu - za svaki Lenkin zalogaj i pokret.

Svoja finansijska sredstva su iscrpli i sada im je potrebna pomoć. Od pre nekoliko dana, i Lenka je među decom kojoj se može pomoći slanjem poruke na 3030. Njen broj je 1162.

Pomozite im, kako bi Lenka imala šansu da nauči ono što su njeni vršnjaci uveliko savladali - da jede i da se igra.