Obradovićima puna štala i obori, Đorđe je odlučio da nastavi porodičnu tradiciju

Život na selu nije lak. Svakodnevni poslovi na imanju zahtevaju potpunu posvećenost, puno odricanja, vremena i pažnje.

"Život je seljaka specifičan, krećemo ujutru rano, konkretno kod nas se ustaje od 5, pola 6, što kažu, osvanemo i omrknemo na poslu. Nekad u njivi, nekad u štali", kaže Đorđe.

Dok se mnogi njegovi vršnjaci sa školovanja nisu vratili na selo, Đorđe je nastavio tradiciju u stočarstvu i sada je jedini mladi poljoprivrednik u Donjim Branetićima kome je to osnovno zanimanje.

"Bilo je tu vaganje da li ću otići u grad da tamo, pošto sam završio neki zanat, da nastavim to da radim, ali ljubav prema selu je, ipak, prevagnula. I tako sam počeo malo po malo da radim na selu i onda da unapređujem tu proizvodnju", objašnjava Đorđe Obradović.

Na njivama još radi mašinama koje su starije od njega i obrađuje velike površine potrebne za proizvodnju stočne hrane. Iako se Obradovići ne bave preradom mleka, najviše vremena provode u štali, jer je to svakodnevna obaveza.

"Mi svaki drugi dan proizvedemo oko 300 litara mleka i to predajemo mlekari jer nam se ne isplati ni vremenski ni da pravimo sir i kajmak. To samo ja pravim za naše kućevne potrebe", navodi Nevena Obradović.

Za drugačijim načinom života ne žude ni najmlađi članovi domaćinstva. Za sve generacije uvek ima posla i sve rade sa puno ljubavi.

"Majci pomažem kad se sprema ručak, da joj nekad nešto obrišem, ocu pomažem u štali, kad dajemo kravama silažu, kad muzemo krave", kaže Dunja. "Pomažem dedi i ocu nahraniti ovce, krave, nekad odem, čuvam ih dva sata", dodaje Zoran.

I ništa im nije teško. "Zato što tu ima mnogo sreće i radosti u tome i to je mir neki koji opušta", objašnjava Zoran.

Puna štala i obori, Obradovići kažu, ispunjava im srce i jedino tako mogu da obezbede prihode, sigurnu egzistenciju i opstanak na selu.