Šta donose izmene Zakona o eksproprijaciji, kome odgovara, a zašto ga drugi kritikuju

U Skupštini Srbije se govorilo, mada se van nje više raspravljalo o zakonima koji su u proceduri. Zakon o eksproprijaciji, za koji je traženo da bude povučen iz procedure, obrazložio je ministar poljoprivrede.

Branislav Nedimović braneći nova rešenja pred poslanicima kaže da se izmenama određuje da predmet ne mogu biti svi oblici svojine pa i nepokretnosti u javnoj svojini što do sada nije bio slučaj.

"Dosadašnja upravna sudska praksa stala je na stanovište da nepokretnosti u javnoj svojini moraju biti predmet eksproprijacije, a ne administrativnog prenosa kako je do sada bilo, koji bi se vršio najčešće bez naknade, kako se pogrešno tumačio član 70 zakona", napominje Nedimović.

Protivnici predloženog zakona tvrde da je poguban jer, kako kažu, predviđa otimanje imovine građana zarad pogubnih projekata i državnih sporazuma. Govore i da se zakon donosi kako bi se eksproprijacija omogućila kompaniji "Rio Tinto" i drugom privatnom kapitalu.

Direktorka Centra za ekoligiju i održivi razvoj i koordinatorka za Poglavlje 27 Nacionalnog Konventa, Nataša Đereg ukazuje na to da je sporna izmena koja kaže da svi postupci postaju hitni.

Prema njenim rečima, Vladi se daje mogućnost da potpuno neograničeno po svom nahođenju bez ikakavih kriterijumima određuje javni interes i projekte od javnog značaja.

"Eksproprijacija je već omogućena u slučaju eksploatacije mineralnih sirovina, a sada će se proširiti i na druge oblasti", ističe Đeregova.

Iz Mreže za restituciju poručuju da su mnogi zloupotrebili usađeni strah građana kod promene imovinskih zakona. Podsećaju da je Zakon o eksproprijaciji donet 1995. godine bio drugačiji od svih u prethodnih pola veka a koje je Komunistička partija zloupotrebljavala kako bi otimala imovinu - bez ikakve ili uz simboličnu naknadu.

Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da to udruženje zakon iz 1995. tretira kao prvi propis koji je uveo tržišnu naknadu za oduzetu imovinu i ukinuo, kako naglašava, strašnu zloupotrebu da se u tzv. javnom interesu mogu graditi za privatni interes poslovno-stambeni objekti.

"Onog trenutka kada je uvedeno da se može samo za određene interese – javni interes utvrđen zakonom ili odlukama Vlade – izvršiti eksproprijacija i da se naknada ne može, što je u skladu sa Ustavom, biti niža od tržišne cene, zloupotreba i njena mogućnost drastično se smanjila", smatra Antić.

Pravo svojine i to privatne, zadružne i javne, garantovano je Ustavom Srbije, pa ako se ovim izmenama zaista krši najviši pravni akt, o tome merodavnu odluku može da donese i Ustavni sud. Poslednje izmene Zakona bile su 2009. godine, a sledeće godine Ustavni Sud potvrdio je njegovu ustavnost.