Vojska Srbije modernizuje borbeno vozilo pešadije – šta je sve promenjeno

Povodom Dana Kopnene vojske u Šapcu je priređen taktičko tehnički prikaz naoružanja i opreme koju koristi ovaj vide vojske, kao i borbenih sredstava koja se nalaze u procesu modernizacije.

Jedno od njih - borbeno vozilo pešadije (BVP) M-80AB1 bilo je izloženo u verziji sa daljinski upravljivom borbenom stanicom, topom kalibra 20 milimetara i maskirnom prekrivkom.

SAD, Rusija i mnoge evropske zemlje već decenijama modernizuju borbena vozila pešadije. Jedan od razloga je novac, a u 21. veku ozbiljan problem je i što sve manje ima kompanija koje prave tela teških oklopnih, posebno borbenih vozila pešadije.

Na modernizaciji borbenog vozila pešadije M-80 rade Vojnotehnički institut (VTI), Odbrambena industrija Srbije i stručnjaci za oklopne jedinice iz Vojske Srbije. Učestvuju i mladi oficiri.

"Rađen je hodni deo, rađen je dodatni oklop, pojačan je motor i raspored sedenja je promenjen. Izmeštali smo rezervoare i kompletan sistem za napajanje motora gorivom", objašnjava za emisiju Dozvolite poručnik Vladan Lazović iz Vojnotehničkog instituta. 

Najveći izazov kod modernizacije borbenog vozila pešadija jeste da se novi delovi uklope u postojeću geometriju i konstrukciju vozila. Novi oklop je prema rečima stručnjaka iz VTI u ravni i u nekim delovima ispred sličnih modernizovanih vozila ovog tipa u svetu.

Tačni podaci su tajna, što je takođe praksa u mnogim zemljama, čak i u SAD i zemljama Zapadne Evrope.

Ono čemu je srpski BVP M-80AB1 ispred drugih jeste broj ljudi, pripadnika pešadijskog odeljenja, koje može da preveze. Ranije je to bilo sedam ljudi, što je i praksa u svim zemljama, a VTI je napravio mesta za devet ljudi.

"Ugrađena je desantna rampa, umesto vrata koja su tu bila ranije, čime je olakšano iskrcavanje pešadijskog odeljenja", ističe poručnik Lazović.

Integrisana četiri oružana podsistema

Kupola sa naoružanjem i nišanskim uređajima je besposadna, sa novim tehnologijama, ali i ako tehnologija zakaže posada može da gađa ručno iz topa i mitraljeza.

"Integrisana su četiri oružana podsistema. Prvi i osnovni sistem je top 20 milimetara sa kojim može da se gađa na daljinama do 1.500 metara. Zatim su tu mitraljez M86 7,62 milimetara, automatski bacač granata M93 kalibra 30 milimetara, kao i dve protivoklopne vođene rakete Maljutka 2T i 2F", objašnjava poručnik Stefan Jovanović.

On sa svojim kolegama u Vojnotehničkom institutu radi na integraciji savremenih uređaja u postojeće vozilo. Zbog već pomenute štednje novca, maksimalno se koriste delovi postojećeg vozila, da bi se integrisali savremeni nišanski uređaji i sistem za upravljanje vatrom u besposadnu borbenu stanicu.

"Top može dejstvovati na daljinama do 1.500 metara, a automatski bacač granata na daljinama do 1.500 i 1.700 metara. Bacač granata može dejstvovati i ubacnom putanjom. Rakete Maljutka su izvorno protivoklopne, a modernizacijom je omogućeno da dejstvuju po svim ciljevima", ističe Jovanović.

Ubacno dejstvo bacača granata je važno za uništavanje ciljeva u zaklonima ili na brdovitom zemljištu. To je samo jedna od prednosti modernizovanog BVP-a.

Pokrivka na primer umanjuje termalni odraz vozila što otežava rad neprijateljskih nišanskih sistema. Projektuje je VTI, a proizvodi "Jumko" iz Vranja.

Važno je reći i da se ispituje verzija BVP-a sa topom kalibra 30 milometara. Stručnjaci Vojnotehničkog instituta, kako mladi, tako i oni stariji nastavljaju da rade kako bi Vojska Srbije dobila modernije i efikasnije borbeno vozilo pešadije.