Čitaj mi!

Iako im je sve manji tiraž, na medijskom nebu sve više štampanih medija

Štampani mediji su od svoje pojave imali veliki ugled i vrlo raširenu kulturu čitanja. Ta kultura poslednjih godina je u opadanju. Na globalnom nivou, tiraži svake godine padaju između jedan i dva posto. Brži život zahteva i brže informisanje, pa se izdavači okreću digitalnim izdanjima, mada podaci pokazuju da čak 86 odsto prihoda ostvaruju od štampanog izdanja.

Uzvikom kolportera – baš tako su na samom početku svoje vladavine, pre više od jednog veka, štampani mediji pridobijali publiku. Nekoliko decenija kasnije uzvici više nisu bili neophodni. Uz hleb i mleko, novine su bile obavezan sadržaj jutarnje rutine.

Narod je bio gladan novih saznanja i uzbudljivih tekstova koji su tada punili redove dnevnih listova. Nakon radija i televizije, novo doba štampanim medijima donelo je i novu konkurenciju – internet.

Dok stariji sugrađani kažu da čitaju novine, oni mlađi uglavnom ne, čak ni onlajn izdanja.

Lakše i brže – da tako danas dođu do publike odlučili su se mnogi štampani mediji, pa su svoj sadržaj preneli i na internet platformu.

"U onlajn izdanjima štampanih medija imamo nekoliko stotina, pa čak i hiljada tekstova na dnevnom nivou i oni se uglavnom svode na to da se prenese neka informacija, da to uradite prvi ako je moguće, dok je štampano izdanje ostalo jedno malo ostrvo rezervisano za neku interpretaciju, analizu i to je postalo jedini adut štampanih medija", objašnjava docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković.

Na taj adut računa i najstariji dnevni list u zemlji koji, iako nije odoleo tehnologiji, ipak, i danas svakodnevno objavljuje svoje štampano izadnje.

Za svojih 117 godina Politika je bila svedok burnih vremena koja su zadesila Balkansko poluostrvo, ali i svet, nadživela je nekoliko država i režima, izlaženje obustavila tokom dva velika rata, a novinar Aleksandar Apostolovski veruje da će preživeti i tviter i fejsbuk.

"Verujem duboko u to da će štampani mediji da se vrate ponovo na scenu. Pre svega zbog ogromne banalnosti, praznine, pljuvaonice koju predstavljaju društvene mreže, gde svako može ko ima nalog da postane medij sam po sebi, gde se propagira građansko novinarstvo, a baš bih voleo da vidim građansku hirurgiju", navodi novinar i kolumnista lista Politika Aleksandar Apostolovski.

 "Tačno je da štampani mediji gube i tiraže i publiku, njihov biznis je generalno u krizi, međutim oni i dalje imaju ogroman uticaj", kaže Nedeljković.

Da u taj uticaj veruju izdavači u Srbiji, pokazuju i podaci u prethodnih deset godina Agencije za privredne registre.

Iako manje tiraža i publike, na medijskom nebu broj štampanih medija je sve veći. Godine  2009. zvanično ih je bilo registrovano 610. Taj broj je krajem prošle godine porastao za trećinu – sada je u ponudi više od 930 listova.