Toplički šumari bespomoćni u borbi protiv bespravne seče – kakve trikove koriste šumokradice

U Šumskom gazdinstvu Toplica u Kuršumliji tokom ove godine bespravno je posečeno više od 600 kubnih metara drveta. Najveća šteta pričinjena je šumama duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

Šumari na tom terenu kažu da su šumokradice, koje dolaze uglavnom sa druge strane administrativne linije iz Opštine Podujevo, dobro opremljeni, kako prevoznim sredstvima, tako i motornim testerama i drugom opremom, pa krađe izvode brzo i teško ih je uhvatiti na delu.

"Oni obore stablo da mi ne možemo da prođemo, to jest ako neka intervencija bude da bi oni imali vremena da se sklone da se organizuju. Imaju jako dobru organizaciju. Tu bude mnogo ljudi, dvadesetak do tridesetak više puta, po četiri, pet, šest i više traktora, motornih testera, a obavezno kad ulaze ispred njih idu kučići, kerovi i kangali", kaže Miroljub Gavrilović, šumar.

Bespravnoj seči šume teško je stati na put. U protekloj godini posečeno je više od 1.500 kubika drveta.

"To je samo ona količina koja je evidentirana i sa sigurnošću možemo da kažemo da je bar stvarna bespravna seča bar četiri pet puta veća, ne samo na osnovu procene i ovako da se gađamo brojevima, već smo i mi radili po nekim odeljenjima grubu analizu na osnovu premera iz prethodnih godina", dodaje Miroslav Ilić, šef Šumske uprave Kuršumlija.

Ilić naglašava da je u ovom rejonu udvostručen broj šumara, ali krađe često puta ne mogu da se spreče.

"Jedino što mi možemo je da evidentiramo bespravnu seču i da podnesemo prijave, da podnesemo prijave s obzirom da se radi o velikoj količini i velikom broju prijava, a ono što bi moglo to da spreči je da se fizički zabrani prelazak preko administrativne linije", kaže Ilić.

U prvih osam meseci ove godine nelegalno je posečeno više od 600 metara kubnog drveta. Podneto je i stotinu prijava protiv NN počinilaca.

Duž administrativne linije sa Kosmetom u dužini od stotinak kilometara između Kuršumlije i Podujeva gde je teren najnepristupačniji dešavaju se najveće šumske krađe.

Šumokradice skoro nikada nisu uhvaćene na delu, a u par slučajeva zaplenjena im je mehanizacija koju su ostavili bežeći od policije. Osim što nanose veliku materijalu štetu bespravnom sečom šume ozbiljno narušavaju biodiverzitet Kopaonika i Radana.