Mariji je komšija ušao u stan u Prištini, ima li šanse da se ona tamo vrati sa porodicom

Priseća se Marija života od pre 20 i više godina. U rodnoj Prištini, u stanu u naselju Ulpijana, gde je u krugu porodice odrastala. Udala se i zasnovala svoju porodicu. Prištinu su napustili 1999. godine, i od tada nastupa lutanje i traganje za novim identitetom.

"Posle rata smo bili svuda. Blace, Prokuplje, Beograd, ali nigde nismo svoji na svome. Tada nisam. Bilo mi je nekako teško da pronađem sebe", priča Marija Novaković.

Marija bi se u Prištinu vratila najpre sa majkom. A onda bi, kako kaže, došli i suprug i dva sina. Imaju gde. Imaju stan.

"Komšija iz drugog ulaza izdaje već dugo godina naš stan. Godine 2005. sam dobila potvrdu od Habitata da je naš stan. Možete to i da vidite. Oni su javili valjda tom koji je uzurpirao stan i sada čekamo dalje", kaže Marija i dodaje da očekuje da stan oslobode, da može da uđe u njega i da ostane da tu živi. 

"A ja, ako se vratim, onda će da dođe i moja porodica", kaže Marija.

Obilazeći stan, Marija je nakon 20 godina videla prvi put i bivše komšije Albance. Preneli su joj, kako kaže, da ne bi imali ništa protiv da se vrati.

Srba danas u Prištini ima dvadesetak. Uglavnom starijih osoba, koje nisu napuštali svoje stanove i kuće. Gro Srba prodalo je svoje stanove i imovinu u Prištini.

Marija kaže da je takva realnost ne sprečava da razmišlja o povratku, ali je više brine da li će da joj vrate status zaposlene u predškolskoj ustanovi, izmeštenoj iz Prištine u Gračanicu, u kojoj je radila do 1999. godine.

"Zahtev sam poslala 30 juna, još nisam dobila odgovor, čekam da mi odgovore, nadam se uspehu. Jer ako me radno ne angažuju, kako da povedem svoju porodicu ovde, kako da dovedem dva sina", kaže Marija.

Nema primera dugo vremena da se neko od Srba vratio u Prištinu. Slučaj Marije Novaković će biti test. I za nju i njenu porodicu, a i širu zajednicu. Probaće, može ili ne može. Ako uspe, biće primer, malom broju ljudi, onima koji još nisu prodali svoje stanove.