Polovina stanovnika Srbije se "guši", Beograd opet među najzagađenim gradovima na svetu

Kao i na početku svake grejne sezone na gotovo svim mernim mestima beleži se povećana koncentracija zagađujućih supstanci i nekoliko puta veća od dozvoljene.

"Tačno znamo koji su razlozi za ova povećana zagađenja u zimskom periodu, u ovom periodu u koji sad ulazimo, to su lokalna ložišta i mala ložišta ispod 50 megavata snage. Ljudi koji nisu u mogućnosti sebi da priušte kvalitetno gorivo, oni koriste raznorazne otpadne materijale kao gorivo – od guma do uglja lošeg kvaliteta. Emisije pri takvom sagorevanju su enormne", objašnjava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Poslednjih deset godina izveštaji pokazuju prekomerno zagađenje suspendovanim česticama PM 2,5 i PM 10 i po prosečnim vrednostima i po broju dana i to u toku jeseni i zime.

"U toku leta sloj atmosfere u kome se meša ili deponuje zagađenje iz raznih zagađivača je deblji,  obično je visok između jedan i dva kilometra, tako da ima puno prostora u kome može zagađenje da se razredi. U toku zime taj sloj postaje dosta niži, bude ispod hiljadu metara, možda bude samo par stotina metara i onda zagađenje ostaje pri tlu", ističe Prof. Vladimir Đurđević, meteorolog.

Grad Beograd je u junu doneo plan kvaliteta vazduha koji obuhvata preko 80 mera za čistiji vazduh.

"Tu su specifični ciljevi vezani za individualna ložišta, pa će da se pre svega uradi registar individualnih ložišta, zatim da se određene subvencije od strane grada ili Vlade usmere ka ljudima koji koriste individualna ložišta, da im pomognemo da se uradi gasifikacija da se što više sprovede toplovod, da daljinsko grejanje bude uvedeno što više domaćinstava, takođe tu mere vezane za saobraćaj", ističe Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Rezultati planiranih mera, kako se očekuje, mogli bi da se vide za deset godina. Do tada, u epizodama zagađenja nadležni savetuju da se izbegava boravak napolju i fizička aktivnost na otvorenom prostoru. A možemo da računamo i na košavu.