Sve manji uzgoj konja u Srbiji – dolaze li ipak bolji dani za konjarstvo

Ne baš tako davno gotovo svaka druga kuća u seoskim sredinama širom Srbije imala je par konja. Tako je bilo sve do pojave prvih traktora koji su zamenili te plemenite životinje. Ali i u 21. veku na obroncima Tare sa šumovitih strmina posečena drva jedino je moguće izvući na drevni način – konjima.

"Tri sina imam, svi se bavimo ovim delom posla, ovo je veliki posao, mnogo težak, mnogo rizičan za sve", priča Slobodan Milosavljević, drvoseča.

Veljko Milosavljević, takođe drvoseča, ističe da je sve to veće mučenje za njih nego za životinje.

"Životinja je na četiri noge, mi smo na dve i oni ovo kao što vidite lagano nose. I ne pretovaramo ih, normalno tovare nosimo sa njima i bez ikakvih problema. Kao što vidite konji su uhodani, uhranjeni i dobro spremni za ovaj rad", objašnjava Veljko Milosavljević.

Ergela "Kelebija" teško održiva

Ergela "Kelebija" jedna je od najvećih u regionu, jer već gotovo tri decenije uzgaja lipicanere, imaju školu jahanja, vožnju kočijama i fijakerima i muzej kočija. Kažu da je ergela finansijski teško održiva.

"Naše konje smatraju veoma uspešnim. Za sada smo ih u 13 zemalja prodavali, znači rado dolaze i danas i kupuju ih i traže", naglašava Anita Takač iz Ergele "Kelebija"

To znači, dodaje, da su stvorili neku svoju, autohtonu rasu "kelebijsku" koja se malo razlikuje od ostalih  da se pokazuje veoma uspešnom na takmičenjima i kod nas i u inostranstvu.

"Do sada je nekih 250 grla rođeno kod nas u proteklih 28 godina. Trenutno brojimo nekih 65  grla", navodi Takač.

Predsednik Konjičkog kluba "Bačka" iz Subotice Miodrag Zagorac ukazuje da još uvek imaju, iako, kako kaže "to zvuči neverovatno" veliki fond konja.

"Svake godine to se broji na osnovu oždrebljenih ždrebadi novorođenčadi. Da kažem, mi imamo svake godine od 120 do 150, u zavisnosti tu variramo negde, što u okruženju nije tako" rekao je Zagorac.

Mlade sve više interesuje konjički sport

Ono što posebno ohrabruje svakako je činjenica da kod mladih generacija vlada sve veće interesovanje za konjički sport.

"Deca su danas više zainteresovana nego moja neka generacija, jer je to možda neki subjektivni osećaj jer ja nisam bila u takvom okruženju. Sada kada se ovim bavim uočavam da dosta devojčica, posebno devojčica bude ovako zainteresovano za konje i za ovu vrstu sporta", smatra Jelena Petrović iz Škole jahanja JML "Bogojevo".

Najskuplje grlo kod nas, kupljeno je u Engleskoj za 55.000 evra, sa 30.000 dinara država subvencioniše uzgoj domaćeg brdskog konja i nonijusa, dok za plemenite rase nema podsticaja.