Samit Nesvrstanih, šta je bilo u žiži novinara

Svi su jedinstveni u stavu da se svet promenio od prvog samita 1961. godine. Koliko god se neko trudio da povlači paralele, jedno je sigurno - zemlja osnivač pokreta SFRJ - ne postoji. Ali, postoji grad gde je održana osnivačka konferencija Pokreta. Beograd se i sam u poslednjih nekoliko decenija promenio i postao lokomotiva razvoja Srbije. Stigli su novinari iz Evrope, Latinske Amerike, Azije, Afrike.

Afrički kontinent ima milijardu i 300 miliona ljudi. Za 30-ak godina taj broj će biti udvostručen. Istorijski odnosi Afrike sa našom zemljom dobijaju novi zamah.

"Najpre da kažem da sam prezadovoljan gostoprimstvom i prijemom srpskog naroda koji sam doživeo ovde. Primetio sam na ovoj konferenciji jedinstvo zemalja nesvrstanih. Pisaću upravo o tom jedinstvu i nameri da se unese novi elan u rad Pokreta nesvrstanih", kaže novinar iz Konga Papado-Mabi Pampfile.

Najveći izazov Nesvrstanih, uz mnogobrojne sukobe i krize u svetu, jeste borba protiv pandemije koronavirusa. Zato je organizacija samita sa više od 550 stranih gostiju veoma zahtevna. Pre nego što su akreditovani, svi novinari su uradili pi-si-ar test.

Novinar agencije Tanjug Miloš Vitorović smatra da su uslovi za rad na samitu bili potpuno adekvatni.

"Nismo imali nikakvih problema pri izveštavanju. Organizatori su nam dostavljali sve što nam je potrebno, a nisu nas sprečavali da uđemo u halu, niti smo imali bilo kakvih problema kada smo hteli da razgovaramo sa stranim delegacijama", ističe Vitorović.

Navodi da je imao priliku da razgovara sa delegacijama Somalije, Kube i Južnoafričke Republike.

Izveštaji stranih novinara

U tekstovima i izveštajima stranih novinara posebno mesto dobila je jedinstvena poruka solidarnosti u suočavanju sa terorizmom, siromaštvom, tehnološkim kriminalom, klimatskim promenama. Neke kolege navode da je Pokret nesvrstanih zemalja bio i ostaje konkretna, stvarna snaga koja se zalaže za mir u svetu.

Uskoro će Somalija ponovo otvariti ambasadu u Beogradu, koja će doprineti jačanju i unapređenju ekonomske saradnje, posebno u oblasti trgovine, poljoprivrede i IT industrije. Brojni studenti iz Somalije stekli su obrazovanje u našoj zemlji, a Srbija je spremna da kroz program "Svet u Srbiji" poveća broj stipendija za studiranje mladih iz te zemlje.

"Veze sa Beogradom uspostavili smo novembra 1960. godine. Od tada su preko diplomatije povezani naši narodi i naše privrede. Ovo je važan samit i za Somaliju jer je i Somalija jedan od osnivača Pokreta", ukazuje Muhamed Abdulahi Ahmed iz Somalije.

Ciljevi svih 120 članica su: nezavisnost država, suverenitet i teritorijalni integritet, bezbednost nezavisnih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, segregacije, rasizma i svih oblika diskriminacije i hegemonije velikih blokova i sila.

Sve te poruke mogle su se čuti od učesnika samita koji su za ova dva dana imali priliku da "vide novu, moderniju i snažniju Srbiju, koja je nezavisna i donosi sopstvene odluke, koja je pouzdan partner i spremna da svima pruži ruku prijateljstva i saradnje".

Svakodnevni rad 117 delegacija iz 111 zemalja sveta pratilo je više od 300 stranih i domaćih novinara. Kažu, Beograd se i ovog puta pokazao kao dobar organizator.