Trgovci prevaranti vrebaju na internetu, kako da ne upadnete u njihovu mrežu

Nikola Jovanović naručio je majicu i šorts preko Instagrama.

"Kada sam naručio, na slikama je sve delovalo odlično. Kad je stiglo, majica je bila oštećena, štampa je bila loša, šorts je bio pocepan, bušni džepovi", priča Nikola.

Otišao je u kurirsku službu kako bi reklamirao robu, oni su, kaže, rekli da će probati da vrate robu, međutim ništa nisu uspeli.

"Posle sam zvao telefonom, ali se niko nije javljao i to je ostalo na tome, nisam mogao robu da vratim nazad", rekao je Nikola.

Ne postoji podatak o tome koliko je građana prevareno na isti način kao Nikola, ali ih je toliko da je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) odlučila da napravi crnu listu trgovaca koji posao zasnivaju na prevarama.

"Potrošači treba da znaju da ako postoji neka stranica na Fejsbuku, a da oni ne mogu da saznaju koji je matični i poreski broj firme, da onda oni kupuju od nekog lica i da nemaju nikakvu zaštitu koju im pruža Zakon o zaštiti potrošača", kaže Nenad Bumbić, predsednik Udruženja "Zaštita potrošača".

Jedan od trgovaca čija se firma našla na crnoj listi kaže da je zahvalan zbog toga što smo mu pružili priliku da se pojavi u javnosti. Tvrdi da je u pitanju nepravda, jer na sajtu imaju sve zakonom propisane podatke i da do sada, otkad postoje, od 2017. godine, nisu prevarili svoje kupce.

"Vi sada kada uđete na sajtove 5, 10 najvećih firmi u Srbiji, na njihovim Instagram i Fejsbuk stranicama ne postoje podaci o matičnom broju, PIB-u i slično, ti podaci se nalaze na sajtu i to je sasvim dovoljno i zakonski regulisano da se tu nalazi", kaže Đorđe Marković, direktor firme.

Na pitanje da li će zbog, kako tvrdi, neistinite tvrdnje organizacije potrošača možda pokrenuti neku tužbu, vlasnik ove firme kaže da je to komplikovana procedura.

Prevaranti brzo promene naziv 

Veći broj ljudi odlučuje se za opciju naručivanja preko društvenih mreža jer su cene niže i na to računaju prevaranti. Ipak, to nije sve što imaju da ponude.

"Problem sa tim trgovcima je sledeći, oni se izdvoje kada prevare dovoljan broj ljudi i jednostavno promene naziv i kompletan dizajn tako da ljudima izgledaju kao potpuno nov trgovac", kaže Nenad Bumbić.

Kako tvrde savetnici potrošača, stvari se neće promeniti dok se takve prevare ne proglase krivičnim delom. U poslednje vreme sve je više i legalnih firmi koje su našle način da zaobiđu zakon.

"Vi zaista na nekom sajtu kupite od neke firme i onda umesto da vam je pošiljalac ta firma, vi na kraju na dokumentaciji vidite da vam je pošiljalac neko fizičko lice. Razlog zašto to rade je što po trenutnom zakonu nemate pravo da vratite robu", kaže Nenad Bumbić.

U prvoj polovini ove godine registrovano je više od 2.500 trgovina preko društvenih mreža, što je 77 odsto više nego pre kovida. Zakoni koji štite potrošače, u slučaju kada nemate podatke o firmi koja vas je prevarila, neće biti od pomoći.

Ipak, ukoliko se prevarant otkrije, nakon prijave prekršajnom sudu, kazna može biti do 500.000 dinara.