Čitaj mi!

Brnabić: Cilj povezati Srbiju modernim prugama sa regionom i EU

Premijerka Ana Brnabić rekla je na otvaranju Zapadnobalkanskog železničkog samita na stanici Prokop da su u Srbiji planirani železnički projekti vredni više od šest milijardi evra, kao i da je cilj da Srbija kompletno modernizuje železnički saobraćaj i da se prugama poveže sa svim zemljama u regionu i sa Evropskom unijom.

Dolaskom voza Connecting Europe Express u železničku stanicu Prokop u Beogradu, zvanično je otvoren "Zapadnobalkanski železnički samit 2021", na kojem će govoriti državni, regionalni i evropski zvaničnici, kao i stručnjaci iz oblasti železničkog saobraćaja.

Samit organizuju Transportna zajednica, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, a domaćin je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Organizovan je sa ciljem da se unaprede regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinese bezbednijem, bolje povezanom i održivom železničkom saobraćaju. Tokom samita biće potpisana i deklaracija o posvećenosti železnici.

Voz su dočekali i obišli premijerka Ana Brnabić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i zamenik glavnog direktora za Sektor mobilnosti i saobraćaj u Evropskoj komisiji Maja Bakran Marčić.

Connecting Europe Expresstrain je pokrenula EU u okviru obeležavanja Evropske godine železnice 2021.

"Železnički saobraćaj, pored vodenog, najzeleniji vid transporta"

Premijerka Ana Brnabić je istakla da je Srbija od 2014. godine u rekonstrukciju i modernizaciju pruga i nabavku vozova uložila više od šeststo miliona evra.

Brnabićeva je poželela dobrodošlicu partnerima iz Evropske komisije, Transportne zajednice, kao i predstavnicima Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kao i drugima iz Evropske unije, koji, kako je rekla, pomažu Srbiji na izazovnom i ambicioznom putu ka potpunoj rekonstrukciji i unapređenju železnice.

Podsetila je da je 2021. godina železnice u EU, kao i da je godina železnice i u Srbiji, ali i godina Zelene agende.

"Ova dva cilja idu ruku pod ruku, železnički saobraćaj je, pored vodenog, najzeleniji vid transporta", naglasila je Brnabićeva.

Zahvalila je Evropskoj uniji na pomoći i tome što je Srbija preko Transportne zajednice postala deo transevropske železničke mreže i EU i pre formalnog članstva u EU.

Kada je reč o najavljenim železničkim projektima u vrednosti od šest milijardi evra, Brnabićeva kaže da se trenutno radi na potrebnoj dokumentaciji i studijama, uz podršku EU i evropskih finansijskih institucija.

Istakla je da je svakako najvažniji železnički projekat brza pruga od Beograda do Novog Sada, u koju se ulaže više od dve milijarde evra.

Premijerka je rekla da će u železnički Koridor 10 biti uloženo oko dve milijarde evra, uz podršku EU, EIB i EBRD i drugih evropskih partnera, i to bez dela od Niša do granice sa Severnom Makedonijom.

Naglasila je da su jednako važne i putna i železnička infrastruktura, ali da je u prethodnom periodu prioritet bio da se veliki gradovi povežu auto-putevima.

"Krećemo u izgradnju pruga, uz veliku podršku i bespovratna sredstva EU, kroz Investicioni fond ZB, od čak mislim sedamsto miliona evra u železnički Koridor 10 od Beograda do Niša. Niš postaje veliko železničko čvorište. Promeniće sve to način na koji živimo i biće moguće kao u naprednijim zemljama EU da živite u jednom gradu, a da radite u drugom", rekla je Brnabićeva.

"Region može da napreduje samo zajedno"

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović istakao je da je 2021. godina za Evropu "godina železnice", dodajući da se to poklapa i sa planovima Srbije, jer se do kraja godine očekuje završetak brze pruge Beograd – Novi Sad.

U ovoj godini je, ističe, Srbija i domaćin Zapadnobalkanskog železničkog samita na kojem će, navodi, učestvovati svi ministri infrastrukture iz regiona, predstavnici EU i akademska zajednica.

Naglasio je da je to pokazatelj da region može da napreduje samo zajedno i uz podršku evropskih partnera.

Momirović je naveo da se ceo region saglasio da je za otvoreni Balkan, odnosno da ekonomija i ljudi cirkulišu lako i slobodno.

Ukazuje da na tom putu ima još problema zbog dugih procedura na granicama i veruje da i to može biti prevaziđeno uz podršku EU.

Ministar je istakao značaj železničkog saobraćaja, dodajući da on doprinosi klimatskoj neutralnosti i energetskoj efikasnosti.

Ministar Momirović je rekao i da su se Srbija i ostale zemlje Jugoistočne Evrope, potpisivanjem Deklaracije o posvećenosti železnici, obavezale da će razvijati železnički saobraćaj tako da bude brži, zeleniji, održiv i bez prepreka.

Nakon potpisivanja Deklaracije, Momirović je rekao da ona podrazumeva zajednički rad svih zemalja regiona, a uz podršku EU, da se uklanjaju barijere koje stoje na putu železničkom transportu.

"Deklaracija podrazumeva da jedinstvenim pristupom rešavamo sve probleme u železničkom saobraćaju. Pre 30 do 40 godina, Evropa je bila satkana od granica, niste mogli lako da dođete iz Francuske u Nemačku, danas kada prelazite iz jedne u drugu zemlju, vi granice ne osećate. U našem regionu, na primer, od Ljubljane do Beograda morate da prođete šest graničnih procedura", rekao je Momirović.

Naglasio je da se železnica sama po sebi nameće kao "transportni sistem budućnosti" i da jedino železnica može da obezbedi održivu mobilnost, energetsku efikasnost, bezbednost i klimatsku neutralnost.

"Evropska unija spremna da podrži zemlje Zapadnog Balkana"

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji rekao je da je Evropska unija spremna da podrži zemlje Zapadnog Balkana u modernizaciji železničkog saobraćaja koji je, kako je istakao, važan za povezivanje regiona, ali i regiona sa EU.

U video-poruci na otvaranju samita koji se održava u Beogradu, Varhelji je istakao da je ključni program za infrastrukturni razvoj regiona "Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan" od 30 milijardi evra, a koji je Evropska komisija odobrila regionu. Istakao je da je to trećina BDP-a celog regiona.

Varhelji je rekao da će milijardu i po evra biti uloženo u razvoj brze pruge na Koridoru 10 koji će Srbiju povezati sa Bugarskom i Grčkom, kao i u razvoj Koridora 4, koji će Beograd brže povezati sa lukom Bar u Crnoj Gori i Podgoricom.

"Pruga će biti u potpunosti rekonstruisana od granice sa Srbijom do mora, time će biti brža i bolja povezanost Srbije i Crne Gore, a tih zemalja dalje sa celim svetom", rekao je Varhelji.

Komesar je istakao da je današnji samit od velike važnosti za železničko povezivanje regiona, a samim tim regiona i EU.

Naglasio je da je cilj EU da se ubrza razvoj održive saobraćajne povezanosti regiona i dodao da železnica predstavlja osnovni element ekonomskog razvoja i integracije tržišta regiona sa evropskim.

"Komisija će nastaviti da podržava zemlje Zapadnog Balkana u razvoj i modernizaciju železničkog sektora. Razvoj održive transportne infrastrukture i razvoj železnice čini okosnicu plana ekonomskog razvoja", rekao je Varhelji.

Vizija je, ističe, da sever i jug i istok i zapad budu povezani železnicom, a da će veliku ekonomsku podršku dobiti upravo luke.

Pozdravio je što će tokom današnjeg samita biti potpisana Deklaracija o posvećenosti razvoju železnice na Zapadnom Balkanu koja predstavlja, kako kaže, rano usvajanje pravnih evropskih tekovina regiona.

"Vaša zajednička opredeljenost je važna jer će region biti efikasan samo ako radi zajedno", zaključio je Varhelji.

Program će biti nastavljen samitom u hotelu "Hajat", gde će se pored premijerke Brnabić i Maje Bakran Marčić, obratiti i komesar Evropske unije za proširenje Oliver Varhelji, potpredsednica EIB Ljiljana Pavlova i direktorka sektora za održivu infrastrukturu EBRD Nandita Paršad.