Nedovršeni objekti ruglo Beograda – atraktivne lokacije čame, rešenje komplikovano

Zgradama započetim u naselju u Grockoj, napuštenim još pre tri decenije, gotovo da je nemoguće prići jer su obrasle šibljem. Kada je naselje pre osam godina prodato na licitaciji, niko, a najmanje kupac, nije očekuvao da radovi neće biti nastavljeni.

Investitor započetih objekata u Grockoj Zoran Anđelković kaže da je tek marta ove godine dobio konačno rešenje da je vlasnik zemljišta.

"Davne 1983. godine donesen je detaljan urbanistički plan, na snovu koga su ovi objekti počeli da se grade. Kasnije je grad povukao taj plan. Na teritoriji Grocke ne postoji nijedan plan koji je primenljiv", navodi Anđelković.

Slična je situacija i sa akva-parkom na Novom Beogradu jer ambicozne planove nisu pratile finsijske mogućnosti investitora, a sporovi između njih problem su samo uvećavali. I dva objekta blizu Brankovog mosta su, zbog nerešenih imovinskih odnosa, postala ruglo.

Na Zelenom vencu više od decenije stoji zgrada nekadašnje Beobanke. Grad je uspeo da je proda pošto je drastično snizio cenu, ali o tome kada će početi rekonstrukcija, još nema preciznih podataka. Jedina novina je da je konstrukcija iskorišćena za postavljanje reklama.

Da je završena, zgrada na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, s obzirom na veličinu i lokaciju, na tržištu bi vredela najmanje 40 miliona evra.

Gradnja je davno obustavljena, najverovatnije zato što je, prema podatku koji smo pronašli u katastru, pred upravnim sudom pre nekoliko godina pokrenut spor.

Razlozi zbog kojih u Beogradu veliki broj objekata nije završen su nerešeni imovinski odnosi, stečajni postupci, sporovi između investitora, a ima i slučajeva da se zidalo na državnom zemljištu.

Pre petnaestak godina popisani su napušteni objekti, ali država nije pronašla rešenje.

Vlasništvo nad zemljištem kroji rešenje problema

Gradski urbanista Marko Stojčić ukazuje da ni grad Beograd ni republičke vlasti nemaju ingerencije da bar spolja rekonstruišu objekat, jer nemaju prava da troše budžetska sredstva na nešto što nije u njihovom vlasništvu.

"Pokušavamo da dođemo do vlasnika i da se razgovorom ukaže na značaj lokacije objekta", dodaje Stojčić.

Predstavnici Građevinske komore Srbije tvrde da rešenje u zakonu postoji.

"Objekti koji su na gradskom građevinskom zemljištu i koje su investitori dobili na korišćenje dužni su da u roku od pet godina privedu objekat nameni. Ukoliko to ne učnine grad ima pravo da im oduzme zemljište", naglašava Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

To bi moglo da se primeni u slučajevima kada je zemljište investitoru dato na korišćenje, ali tu postoji obaveza obeštećenja. Kod napuštenih objekata problem je i bezbednost.

Vlasnici nezavršenih objekata nikome ne plaćaju porez, tako da je i budžet na gubitku. Ako dodamo i stotine stambenih objekata koji su započeti bez dozvole, problem je još veći i rešenje je teško očekivati u skorije vreme.