Raseljeni Srbi se bore za goli život iako poseduju veliku imovinu na KiM – koliko parcela je oduzeto

Bez dve kuće i 12 hektara zemlje ostao je Milisav Živaljević, koji već dvadeset dve godine živi u Kraljevu kao podstanar. Njegova imovina u selu Crni Vrh kod Peći prodata je bez njegovog znanja. Kada je saznao, bilo je kasno. Sada se bori za plac od 42 ara, koji je uzurpiran. Zbog svega toga mnoga raseljena lica postaju socijalni slučajevi.

"Osećam da je moje pravo ugroženo, jer mi je imovina uzurpirana. Niti mogu dole, niti mogu ovde da ostvarim svoje pravo. Primam penziju od šesnaest hiljada sa četrdeset godina radnog iskustva. Ko može to da izdrži, ja pozdravljam", kaže Živaljević.

U naselju Orize u Đakovici uzurpirana je zgrada sa srpskim stanovima. Početkom juna uspela je da se vrati Dragica Gašić, koja je morala da čeka da se iz stana iseli uzurpator.

"Ja još ne mogu da verujem da sam u mom stanu, tolika mi je velika želja bila da mi je Bog ispunio želju, a sad Bog i policija me čuvaju", ističe Dragica Gašić.

Kada bi se vratili svi Srbi iz te zgrade, bilo bi šezdeset srpskih porodica, dodaje Gašićeva.

"Pored mržnje, postoji i materijalni interes"

Da bi se Srbi vratili na svoja porodična imanja i u stanove u kojima su živeli na Kosovu i Metohiji, moraju da se izbore sa ogromnim otporom onih Albanaca koji bespravno i besplatno već dve decenije žive u njihovim stanovima.

Takvih primera je mnogo, ali se o tome u kosovskoj javnosti gotovo i ne govori.

"Borićemo se za Dragicu Gašić, kao i za svakog interno raseljenog Srbina, jer su to ljudi koji žele da se vrate na svoja ognjišta i da žive na svom imanju. Sve to što se dešava Srbima, pored te mržnje koja postoji, postoji i materijalni razlog zbog čega se Srbi pritiskaju", poručuje Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Pravo privatne svojine je neprikosnoveno pravo svakog pojedinca u svetu, ali na Kosovu i Metohiji očigledno ne važi.