Šta izjeda srpske orahe

Do sušenja oraha dolazi jer je od prošle godine registrovana jedna nova štetočina koja je inače poreklom iz centralnih i severnih delova Amerike, a prvi put je registrovana u Evropi, u Švajcarskoj još 1986. godine, navodi gošća Jutarnjeg programa, porf. dr Dušanka Jerinić Prodanović, sa Katedre za fitomedicinu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Kod nas je registrovana prošle godine, međutim, postoje indicije da je ta štetočina došla i neku godinu ranije, jer je prošle godine na području opštine Šid, u selu Ilinci, oštećenje plodova bilo stoprocentno“, dodaje profesorka.

Radi se o štetočini koja se zove orahova muva i pripada familiji voćnih muva, a oštećuje isključivo plodove oraha i to već u fazi kada su formirani. Prvi simptomi mogu da se uoče polovinom avgusta, pa sve do berbe.

Za sada još nema preporuka o tome koja sredstva se mogu koristiti za zaštitu oraha od ove vrste štetočine i zbog toga je Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede odredila poseban nadzor nad određenim štetnim organizmima, a među njima je i orahova muva.

„Trenutno se vrši kartiranje, odnosno, utvrđuje se njena distribucija u Srbiji. Ova štetočina je registrovana i u okolini Beograda, što takođe ide u prilog pretpostavci da je ona tu već prisutna možda i četiri, pet godina unazad“, napominje sagovornica Bojane Marković.

Ove godine su postavljene klopke na kojima se prati pojava i let muve. Proizvođačima ove klopke omogućavaju da prate kada je pravo vreme za tretiranje.

„Za sada možemo da koristimo samo iskustva iz susednih zemalja i znamo da se mogu koristiti neki insekticidi, mada, za sada, kod nas nema registrovanih, ali mogu da se koriste i klopke koje osim što služe za praćenje leta muva, služe i za neku vrstu izlovljavanja“, napominje profesorka Jerinić Prodanović.

Orahova muva je pretnja pre svega stablima na okućnicama. Na plantažama na kojima se gaji orah već se koriste neki insekticidi zbog nekih drugih štetočina, pa je moguće da utiču i na orahovu muvu.

Za sada se zna da je ova štetočina najrasprostranjenija na području zapadnog Srema, gde su oštećenja od 90 do 100 odsto. Ima još nekih delova u kojima su prijavljeni simptomi, ali nije dokazano prisustvo ove štetočine, jer simptomi mogu biti slični kao kod nekih drugih oboljenja.

„Zbog ove štetočine, dovodi se u pitanje mogućnost gajenja oraha u ekstenzivnim zasadima. Praktično će biti nemoguće gajiti orah ako se ne tretira, a s obzirom na habitus oraha, hemijsko suzbijanje štetočina je krajnje otežano. Jedino da čekamo odgovor prirode, na pritisak prirodnih neprijatelja koji možda mogu da smanje njihov potencijal, s obzirom da ona ima samo jednu generaciju godišnje i s obzirom na to da prezimljava u stanju larve u zemljištu, možda postanu hrana nekih drugih prirodnih neprijatelja“, zaključuje prof. dr Dušanka Jerinić Prodanović.