Kada će dečji brakovi postati prošlost

Dželjana je imala svega 14 godina kada je stupila u prvi brak. Danas sa tim, ali i nešto drugačijim iskustvom, na taj period života gleda sasvim drugačije.

"Dolaze da nas zaprose, pristanemo na sve to. Mlade smo, ne znamo šta nas sve čeka. Kopiramo jedna drugu sve dok ne shvatimo da to nije ono što želimo", ističe Dželjana Toskaj.

Za devojčice svoje i tuđe ima poruku i stav.

Poručuje da neće dozvoliti svojoj deci da tako mlada stupe u brak. Prošla sam kroz sve to i ne želim da to dožive moja deca, dodaje Dželjana.

Nevladina organizacija "Praksis" navodi da svega 43 odsto centara za socijalni rad ima posebnu evidenciju o dečjim brakovima.

Prema rezultatima njihovog istraživanja, centri su intervenisali samo u trećini detektovanih slučajeva. To, kažu, ipak nije problem samo onih koji se bave socijalnom zaštitom.

"Svi činioci u društvu su nadležni: od zdravstvenih, obrazovnih, pedagoških asistenata. Nakon centra tu je policija, tužilaštvo i sudstvo", naglašava Nevena Marković iz NVO "Praksis".

Prvo prijava pa reakcija Centra

U centrima za socijalni rad podsećaju da oni mogu da intervenišu kada saznaju za rizik od dečjeg braka ili ako dobiju prijavu. Ni od nevladinog sektora niti od romskih medijatora, kažu, nisu dobijali prijave.

Kažu da je potrebno da svi nadležni dečji brak vide kao zloupotrebu deteta i da reaguju.

"Jasno je da je zloupoteba ako devojčica s 14 godina preuzima ulogu odrasle žene, a sledi i roditeljstvo bez fizičke i emocionalne zrelosti", ističe Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Navodi i slučajeve devojčica od 10 godina koje su stupile u brak.

Statistika kaže da je među žrtvama dečjih brakova trideset troje bez roditeljskog staranja, dok 158 ima jednog ili oba roditelja. Nema razlike između urbane i ruralne sredine, ali se pokazalo da su siromašnija i izolovana naselja u većem riziku.