Čitaj mi!

Izašli su iz senke, ali da li će tako ostati posle pandemije

Ljudi koje često i ne primetimo, a o težini njihovog posla ne razmišljamo, u doba pandemije izašli su iz senke. Na primer higijaničarke u bolnicama, ili kasirke u supermarketima. One, za razliku od većine, nisu mogle da rade od kuće. Naprotiv - bile su na radnom mestu i duže i van uobičajenog radnog vremena.

Iako izreka kaže da odelo ne čini čoveka, pripadnici radničke klase su baš po njemu dobili nadimak - plave kragne. Nekada stub društva, danas na margini, radnička klasa je tokom pandemije na kratko postala vidljiva.

"Ljudi su počeli drugačije da se ponašaju prema nama, kao da smo svi isti, da nema razlike između nas", rekla je Sanela Živković, higijeničarka.

 "Što se tiče odnosa poslodavca prema nama zaista su bili korektni, što se tiče plaćanja bili smo zaista adekvatno plaćeni", kaže Danica Gligorić, prodavačica.

"Ma kakvi, plata nam je skoro najminimalnija, što se kaže", rekla je Tatjana Milić iz JKP "Naš dom" u Apatinu.

Razlike ima jer je socijalna pravda termin koji se više pominje nego što se primenjuje, ne samo u Srbiji. Kod nas više od 200.000 ljudi starijih od 65 godina živi bez penzije.

Uprkos smanjenju nezaposlenosti, dvoje od pet stanovnika, starih između 15 i 64 godine nema posao.

"Srednja klasa nekako kao da ne može da prepozna da su problemi koje ima radnička klasa u stvari njeni problemi. I onda imate tu po malo prezrivu buržoasku notu kada kažete "uči fakultet da se ne bi mučio" ili "ko hoće da radi, za njega ima posla". I tu onda dolazimo do tog problema da danas u Srbiji imamo jedan specifičan nedostatak radne snage, u smislu da niko neće da bude deo radničke klase", objašnjava prof. Bojan Vranić sa Fakulteta političkih nauka.

Nedostatak solidarnosti prati i objektivan osećaj nemoći da se nešto promeni.

"Mi imamo individualizaciju u svim sferama života - dakle, odgovornost za uspeh pa tako i za neuspeh je individualna - to je ono što ćete najčešće naći u javnom govoru i javnom prostoru - da hoćete i da želite onda možete da bude te uspešni. To naravno nije tačno", kaže Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju.

Socijalna pravda, osim smanjenja siromaštva i nezaposlenosti, podrazumeva i dostojanstven rad. Oni bez kojih se nije moglo tokom pandemije, svakako to zaslužuju.

"Za tako nešto nije potrebna samo reforma radnog zakonodavstva, nego reforma socijalne politike pre svega i potrebna je usmerena socijalna poltika", kaže Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.

I Zakon o radu je, kako kažu stručnjaci, jedan od mnogih koji nije idealan, ali čija se mnoga dobra rešenja ne primenjuju u praksi. Da je drugačije, znatno veći broj radnika imao bi mnogo bolje uslove rada.