Cucić: Za rešavanje problema izbeglica iz Hrvatske nedostaje politička volja

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice je naveo da je 650.000 ljudi koji su došli iz Hrvatske i još oko 200.000 sa Kosova i Metohije učinili sve da saviju sebi novo gnezdo u novoj domovini.

Naveo je da je izbeglicama najveći problem to što su svoja vrata i svoj ključ i dalje nedostižni za mnoge, ali su uspeli da nađu posao i da se obrazuju. Danas u Srbiji postoji samo kolektivni centar u Bujanovcu.

"Od 1.200, odnosno 700, mi smo došli do toga da unazad tri godine imamo samo jedan jedini kolektivni centar sa 50 ljudi u Bujanovcu i zbog očiglednog nedostatka volje da se to reši. Postoje sredstva za to, postoji raspoloženje naše, država je obezbedila, međunarodna zajednica je obezbedila, ali mnogo toga što treba da uradi lokalna samouprava je mnogo teško obezbediti", naveo je Vladimir Cucić.

Dodao je da ljudi u tom kolektivnom žive "vrlo bedno" i "kao da su došli prekjuče", a na pre 1999. godine.

Cucić je naglasio da neformalnih centara u Vojvodini više nema.

"Teško je govoriti o povratku u Hrvatsku" 

Kada je reč o ljudima koji su došli iz Hrvatske, Cucić je objasnio da mnogo toga nije urađeno za razliku od izbeglica iz Bosne i Hercegovine, čija su prava zagarantovana međunarodnim sporazumima.

"Godinama mi insistiramo na tome da se isplate dospele, a neisplaćene penzije, da se prepozna i da se vrati 30.000, 40.000 stanarskih prava. Insistiramo da se vidi šta ćemo da radimo sa uzurpacijom, što stare devizne štednje, što poljoprivrednog zemljišta. Malo se tu uradilo. Pre pristupa Hrvatske Evropskoj uniji, te dve godine, postojala je bogzna neka volja, posle toga je ta volja nestajala i sada smo u situaciji da i dalje ljudi imaju probleme koje su imali pre 20 godina tamo", istakao je Vladimir Cucić.

Dodao je da je teško govoriti o povratku, ali i da postoji opredeljenje ljudi da uzmu dokumenta Republike Hrvatske i drugih zemalja u kojima su živeli, što olakšava određene stvari.

"Ako postoji neka spremnost da se vrate, postoji spremnost starijih ljudi, ali vrlo malog broja. Mi radimo to svake godine, ali kad to ne pređe par stotina na godišnjem nivou, jasno vam je koliki je to broj", kazao je Cucić.

U BiH je bolja situacija 

Naveo je da je zahvaljujući Dejtonskom sporazumu bolja situacija sa onima koji su došli iz Bosne i Hercegovine.

"Vi ste imali najkrvaviji rat u Bosni, najkrvaviji mogući rat, najstrašnije dešavanje, da bi četiri godine posle završetka toga rata ljudi dolazili kompletno u posed svoje imovine, obezbedili povrat, uključili penzije i sve ovo ostalo", naglasio je Cucić.

Dodao je da određen broj ljudi i dalje nije ostvario svoja prava, ali da misli da će država to rešiti.

Govoreći o raseljenima sa Kosova i Metohije, Cucić je naveo da tamo nema šta nije problem i da je u pitanju najmanji mogući povratak zabeležen u istoriji prisilnih migracija.

"Ako mi pričamo o 1,7 odsto povratka, a Tutsi i Huti su sa onako krvavim sukobima imali povratak od 12 posto, onda vam je potpuno jasna koja je tu volja. Pogledajte, jedna jedina žena smeta celoj Đakovici. Šta će ona tu da vam uradi?", naveo je Cucić.