Čitaj mi!

Dan sećanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu – stradanja koja su ostala u senci

Evropski Dan sećanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu obeležava se 2. avgusta, kao podsećanje na noć između 2. i 3. avgusta 1944. godine kada su nemački nacisti u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau likvidirali takozvani porodični kamp. Izvršna direktorka Udruženja "Romag" Biljana Tasić za RTS kaže da su Romi stradali tokom čitavog rata i da se na zna tačan broj žrtava, jer je njihovo stradanje ostalo u senci svih ostalih.

Prema najnovijim istraživanjima, 4.300 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta, tokom te noći, prvo je ugušeno u gasnim komorama, a potom spaljeno u krematorijumu.

Do danas nije utvrđen tačan broj stradalih Roma i Sinta. Govori se da je u Drugom svetskom ratu ubijeno od 500.000 do dva miliona Roma u svetu.

Izvršna direktorka Udruženja "Romag" Biljana Tasić, gostujući u Jutarnjem programu, rekla je da će Dan sećanja na romske žrtve biti obeležen polaganjem venaca, uz prisustvo poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, ispred mesta gde je bio logor Zemun "Staro sajmište".

"Romi su stradali tokom čitavog rata i ne zna se tačan broj žrtava, jer je njihovo stradanje ostalo u senci svih ostalih stradanja", istakla je gošća Jutarnjeg programa.

Na pitanje zašto se danas govori o nezvaničnim podacima kada je reč o broju nastradalih Roma, Biljana Tasić navodi da je razlog taj što nisu upisivani u škole i knjige.

"Postoje zvanični dokumenti za područje bivše Jugoslavije koji kažu da je na toj teritoriji pre rata bilo oko 200.000 Roma, a da ih je nakon rata, 1948. godine, bilo po popisu 72.755", ukazuje izvršna direktorka Udruženja "Romag".

Dodaje da su Romi bili diskriminisani čak i u genocidu koji je izvršen nad njima, te da su tek 1982. godine dobili pravo da se prizna da je nad njima izvršen genocidu u Drugom svetskom ratu, kaže Tasićeva.

Stravična svedočenja o "porodičnom kampu"

Govoreći o takozvanom Porodičnom kampu u koncentracionom logoru Aušvic–Birkenau, Biljana Tasić kaže da postoje stravična svedočenja ljudi, koji više nisu živi, a koji su govorili da nisu imali prava čak ni da rade već su odmah ubijani.

"Romi su tog 16. maja pokušali da se nekako spasu kada su čuli da im sleduje pogubljenje. Zatvorili su se u barake i govorili su – ako želite da nas ubijete, dođite po nas. Uspeli su nakratko da odlože pogubljenje do 2. i 3. avgusta", kaže Biljana Tasić.

Dragoljub Acković kaže da "brojem žrtava manipulišu svi, možda čak i Romi, jer su se neki predstavljali kao Srbi, Bošnjaci, Makedonci, a ne kao Romi".

Izvršna direktorka Udruženja „Romag" Biljana Tasić kaže da su se Romi tako predstavljali, jer je to bio jedan od načina da se spasu.

"Posle Drugog svetskog rata Romi koji nisu tamnoputi, ostala je kultura pamćenja nesvesna među nama, izbegavaju da kažu da su Romi", kaže gošća Jutarnjeg programa.

Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu priznat je tek 12. marta 1982. U Berlinu je 2012. godine, 67 godina posle završetka Drugog svetskog rata, otkriven spomenik Romima, žrtvama nacističkog režima.

Biljana Tasić kaže da mnoge romske žrtve nisu dobile kompenzaciju za razliku od drugih u Drugom svetskom ratu, ali i da mnogi Romi nisu dočekali ni 1982. godinu da bi čuli da je Holokaust nad njima priznat.