Čitaj mi!

Gurmani dobro znaju ukus pešterskog sira, ko ga pravi i kako izgleda put do trpeze

Sir sa Pešteri, jedan od najprepoznatljivijih proizvoda sa visoravni vekovima nije menjao recepturu. Sprema se na specifičan način od ovčijeg ili kravljeg nekuvanog mleka. Najtraženiji je onaj sa Giljeve, odakle, kako kažu vrsni poznavaoci i gurmani, dolazi i najkvalitetnije jagnjeće meso. Ali i najveća muka da se od sopstvenog rada živi.

Četvrtina litre mleka po ovci. Za kilogram sira koristi se pet litara mleka. Baraći sa Giljeve izmuzaju 500 ovaca. Najčešće njih dvoje. Dva puta dnevno.

"Sve ručno. Mi muzemo dva sata stado. A po jednu ovcu, šta je to, dve - tri sekunde. Nabira se. Petsto po sekundi, ono dođe dva sata", kaže Tikomir Barać iz Giljeva.

Prodaja nikada nije izvesna. Ove godine dobro ide. Prethodne dve mnogima su ostale tone neprodatog sira.

"Šta je sad, ja za to razlog ne znam. Znam da mogu da ga prodam i to je bitno za mene", napominje Barać.

Direktor Kancelarije za razvoj poljoprivrede i sela Esad Hodžić rekao je da proizvođači ove godine ne znaju sigurno da li će prodati sir naredne godine, oni to znaju, bukvalno, od sezone do sezone.

A muka na Giljevi nikada ne ide sama. Baraći s jeseni silaze u selo. Ne i Bradići koji na Giljevi ostaju okovani snegom šest meseci. Ručno probijaju put do vode, podižu ledom polomljene bandere i idu u nabavku potrepština za pola godine, putem koji voda redovno uništava.

"Mora videti neko. Mora nas videti. Seljake. Od šta živimo. Čime se bavimo. Ne može da padne sa nebesa ništa", kaže Vukomir Bradić iz Giljeva.

Voda, struja, put. Ostali bi gorštaci na Giljevi da su rešene ove osnovne egzistencijalne potrebe. Prešli bi odavno na mašinsku mužu, ali nema dovoljno napona da pokrene mašine.

"Ljudi će napraviti izmuzišta i olakšaće sebi posao. Onda će postići i veću efikasnost i onda će moći kvalitetnije i bolje da žive", navodi Hodžić.

Meštani opominju, ukoliko problemi ne budu rešeni, giljevskog sira i jagnjeta, biće za još jednu deceniju.