Čitaj mi!

Okanović o stradanju dečaka na Karaburmi: Treba staviti prst na čelo i menjati zakon

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović rekao je za RTS da bi slučaj saobraćajne nesreće na Karaburmi, u kojoj je jedan dečak podlegao povredama trebalo da preuzme Više tužilaštvo jer se radi o najtežem krivičnom delu protiv bezbednosti saobraćaja i radi se o umišljajnom krivičnom delu.

Preminuo je dečak sa Karaburme koga je u nedelju kolima udario vozač, pa pobegao s mesta nesreće. Juče je vozaču sudija odbio da odredi pritvor i on će se braniti sa slobode. Do sada se branio ćutanjem.

Devetogodišnji dečak je u nedelju sa ocem i četvorogodišnjim bratom prelazio ulicu kada je na njih naleteo "sitroen". 

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović rekao je da bi slučaj trebalo da preuzme Više tužilaštvo jer se radi o najtežem krivičnom delu protiv bezbednosti saobraćaja i radi se o umišljajnom krivičnom delu, i stiče se novi osnov koji nije postojao za pritvor, a to je da ukoliko je izvešeno krivično delo za koje je zaprećena kazna preko 10 godina a došlo je do uznemirenja javnosti koje može ometati postupak - može se vozaču odrediti pritvor.

"Očekujem da će Više tužilaštvo preuzeti ovaj predmet i očekujem odluku drugostepenog suda što se tiče pritvora", rekao je Okanović.

Kako sudija odlučuje o pritvoru

Direktor Komiteta za saobraćaj ukazuje da moramo da poštujemo odluku suda.

"Ne smemo da vršimo uticaj na sudstvo, ali imamo pravo da se ne složimo i da ne budemo zadovoljni, to je sloboda mišljenja. Nisam imao taj predmet u rukama pa da mogu da vam kažem zbog čega je sudija tako odlučio ali čini mi se da su postojali elementi. Nisam pristalica tek tako olakog slanja u pritvor. To je teška procesna mera, to nije kazna, pritvor je mera koja treba da obezbedi prisustvo okrivljenog tokom postupka i da spreči okrivljenog da ometa postupak", kaže Okanović.

Sud je dužan da primeni najblažu meru koju može da bi obezbedio prisustvo okrivljenog ali u ovom slučaju žalba tužilaštva jeste osnovana, smatra Okanović.

Vozač je više puta osuđivan. Odgovarajući na pitanje da li je to dovoljno da ga zadrže, Okanović pita zašto te kazne nisu uticale, kakve su naše krivične sankcije ukoliko neko bude osuđen a nakon toga nastavi da se ponaša na isti način.

Prema njegovim rečima, paradoks je da teže prođe neko ko napravi prekršaj, gde niko nije stradao nego ko učini krivično delo.

"Ako povredite drugog učesnika u saobraćaju i dobije na primer, prelom rebra, po pravilu će Tužilašvo ponuditi da platite u humanitarne svrhe 30 ili 40.000 - nećete dobiti ni jedan jedini poen, nećete dobiti ni jedan mesec zabrane upravljanja vozilom i vodićete se da niste osuđivani", ukazao je Okanović.

Sa druge strane, ako naparavite prekršaj dobićete i poene i zabranu i to je jako čudna situacija, ukazuje Okanović.

"Život u saobraćaju je jako jeftin" 

"Krajnje je vreme da se zapitamo da li je naša kaznena politika što se tiče krivičnih dela iz oblasti saobraćaja odgovarajuća. Stičem utisak da je život u saobraćaju jako jeftin, imali smo istu nesreću prošle godine na Petlovom brdu, poginuo je dečak star 16 godina, vozač je imao 1,14 promila i vozio je brzinom koja nije dala šansu dečaku da preživi. Dobio je 3,5 godine zatvora", ispričao je on.

"Treba staviti prst na čelo, a Komitet za bezbednost saobraćaja je pre nekoliko godina predložio da se za umišljajnu saobraćajnu nesreću propiše kazna kao i za ubistvo, umesto dve do 12 godina, da bude 5 do 15 godina", kaže Okanović.

Okanović smatra da treba promeniti zakon, a Zakon o bezbednosti saobraćaja je više puta menjan, i po tom zakonu kazne nisu male.

Ako pričamo o krivičnom zakonodavstvu praksa se 20 ili 30 godina nije promenila. Generalno, ističe, sudije nisu baš odvažne da malo istrčavaju iz te prakse. Pravilo je jedan poginuli jedna godina zatvora, troje poginulih - tri godine, ako je umišljajna saobraćajna nesreća onda su dve godine po čoveku", rekao je Okanović.

"Moramo da cenimo opasnost radnje a ne težinu posledice" 

Da se na tom pešačkom prelazu na Karaburmi zateklo desetoro dece, pa svi bi bili povređeni, moramo da cenimo opasnost radnje a ne težinu posledice, ukazuje Okanović.

Nehatno krivično delo je ako je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja posledice pa je olako držao da ona neće nastupiti.

Umišljaj znači - ako ste bili svesni mogućnosti nastupanja posledice a na to ste pristali. To je teži oblik vinosti, kaže on.

"Vozilo se zaustavlja radi propuštanja pešaka, vi krenete u preticanje tog vozila, vidite da je ispred vas pešački prelaz i vidite da se zaustavlja vozilo ispred prelaza. Dužni ste da očekujete pešaka na prelazu bez obzira da li vi videli kompletan prelaz ili ne, imate i vozilo koje se zaustavlja, dužni smo da smatramo da se zaustavlja zbog pešaka. Ako već pretičete dužni ste da prilagodite brzinu da ako se pešak pojavi, možete da zaustavite vozilo, ako se pešak pojavi udarićete ga. To je umišljaj, ne možete olako držati da se pešak može pojaviti zato što je to pešaki prelaz", ukazao je Okanović.

Bekstvo sa lica mesta

Objašnjava da bekstvo sa lica mesta saobraćajne nezgode nije krivično delo. Ukoliko napustite lice mesta gde je neko teško povređen to je prekršaj, zaprećeno je do 30 dana zatvora plus poeni. Naš krivični zakonik poznaje delo - ako vozač ostavi bez pomoći lice, razna tumačenja su u praksi.

Kaže da su predlagali da će biti kažnjen ko ne ukaže pomoć. Okanović podseća da su 2012, 2016. i 2021. predlagali izmenu krivičnog zakonika u delu koji se tiče saobraćaja, ali da nisu dobili odgovor od Minstarstva pravde.

"Da li treba da čekamo da dete pogine da bismo razmišljali o tome. Apel za sve, hajde da menjamo stvari odmah", zaključio je Okanović.