Muslimani slave Kurban-bajram

Kurban-bajram ili Dan žrtve slavi se četiri dana. Prvog dana Kurban-bajrama, očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu, a žene pripremaju bogate trpeze za goste.

Praznik se dočekuje u kućama, a u zoru se odlazi u džamije na sabah-namaz, gde se čeka izlazak sunca i klanja Bajram-namaz.

Posle čestitanja, odlazi se na groblje, a potom kući gde je, prema pravilima šerijata, sve pripremljeno za žrtvu Kurbana.

Kurbansko meso se deli na tri dela, od kojih je jedan namenjen siromasima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Kurbansko meso može se podeliti i nemuslimanima, a cilj darivanja je zbližavanje ljudi i negovanje dobrosusedskih odnosa.

Zabeleženo je da je prorok Muhamed prvi deo mesa koji bi odsekao, kao znak pažnje i dobre volje, uvek poklanjao komšijama, hrišćaninu i Jevrejinu.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski, zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće Kabi u Meki.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ako mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Običaj hodočašća svetih mesta poznat je i u preislamskoj Arabiji, kao i među semitskim narodima.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama.