Zaposleni nije rob – od čega zavisi stimulacija za najbolje radnike

Radnik godine – titula koju je poneo četrdesetdvogodišnji Ahmed Demirović iz Borče. Već 20 godina radi u "Gradskoj čistoći". Usledila je i nagrada u visini jedne prosečne plate.

"Novac što sam dobio sam zaslužio – puno radim, ne stajem, svaki građanin se oduševi", kaže Ahmed Demirović, radnik u JKP "Gradska čistoća".

"Gradska čistoća" svake godine nagrađuje dvadesetak radnika, po preporuci neposrednih rukovodilaca.

"Mi smo prethodnih godina imali 26 nagrađenih, mahom su to ljudi koji rade u osnovnoj delatnosti – komunalni radnici i vozači, i svaki pogon daje predlog za isticanje dva najbolja radnika", navodi Mirjana Cakić iz "Gradske čistoće".

Propisi, pravila i kriterijumi za stimulaciju zaposlenih, bonuse i nagrade donose se na nivou preduzeća. U firmama u kojima postoji reprezentativni sindikat potpisuju se kolektivni ugovori.

"Reprezentativni sindikat se trudi da zaštiti prava radnika i oni su tu u odbrani tih prava i usvajanju nekih beneficija koje nisu zakonski formulisane, jer svaki poslodavac može da dâ više, zakonom je uvek minimum propisan. Zakonom je, na primer, regulisano da je minimum za godišnji odmor 20 dana, a poslodavac može da dâ više u odnosu na to", objašnjava Snežana Videnović iz Beogradske bankarske akademije.

U "Pošti Srbije" kolektivnim ugovorom je definisano da jedan odsto od ukupnog novca predviđenog za zarade može da se iskoristi za nagrađivanje zaposlenih.

"Pošta" kvartalno nagrađuje 13 najboljih radnika, povećanjem plate od 35 odsto, u naredna tri meseca.

"Neposredni rukovodioci na osnovu kriterijuma koji su utvrđeni kolektivnim ugovorom, daju predlog da su to baš ti zaposleni koji su tog meseca na osnovu vrednovanih kriterijuma, da su to ti zaposleni koji su ostvarili pravo na stimulaciju", ističe Danijela Rajković iz JP "Pošta Srbije".

U privatnim kompanijama bonusi i godišnje stimulacije najčešće su vezane za utvrđen cilj, odnosno prihod koji kompanija treba da ostvari. Generalni menadžment donosi odluke o tome da li će i koliko neko biti dodatno plaćen za posao koji obavlja. 

"Jako je važno da neko ko ima više novca i za koga neko radi, ne smatra da mu je ovaj rob i da je on manje važan. Jako je važno da je svaki čovek bez obzira na kom radnom mestu je isto dovoljan važan, da bude cenjen i poštovan", kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Novac nije najvažniji, reći će svaki zaposleni, ali važno je da osetimo da poslodavac ceni i vrednuje na pravi način naš rad.

Da ne bi bilo nesporazuma, najbolje je da kriterijumi za davanje stimulacije budu jasni i precizni. I zakonodavac i poslodavci moraju da misle o tome.