Hoće li se o izmenama Zakona o vodama odlučivati na referendumu – šta je sporno

Izmenom zakona dozvoljeno je da se vodno zemljište u javnoj svojini neposrednom pogodbom može dati u zakup za plutajuće objekte, odnosno splavove na teritoriji Beograda.

"Propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju", navela je Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine.

"Izmene zakona su donete na predlog Grada Beograda i pogađaju određene interesne grupe i na njih se odnose dakle kompanije koje se bave eksploatacijom šljunka, vlasnici splavova", navodi Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

Za zakup vodnog zemljišta u zaštićenom području potrebna je saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

"Predloženim promenama bi se obezbedio upis vodnih objekata u javnoj svojini u javni registar katastra nepokretnosti kao građevinskih objekata", ističe Vujovićeva.

Primedbe na donošenje zakona su da nije bilo javne rasprave, da je skraćena procedura odlučivanja i da se na mala vrata uvodi ozakonjenje nelegalno postavljenih plutajućih objekata.

"Prosto neposredna pogodba podrazumeva jedan netransparentan princip i mogućnost da se vlast dogovara sa ponuđačima na način na koji smatra da je to njima u najboljem interesu ili u najboljem interesu tih ponuđača, prosto ne postoji princip tržišta i konkurencije koji je svuda u svetu zastupljen", dodaje Rajić.

Od predsednika države je zatraženo da ne potpiše izmene zakona.

"Svideli mi se ili ne, potpisaću ih ukoliko su u skladu sa Ustavom. To je moja zakonska obaveza. Ako nisu, onda neću potpisati", poručio je predsednik Aleksandar Vučić. 

Slovenci su se na nedavno održanom referendumu u ogromnoj većini izjasnili protiv izmena Zakona o vodama i usprotivili se izgradnji hotela, prodavnica i restorana u blizini mora, reka i jezera, kako se ne bi ograničio javni pristup vodi i ugrozio njen kvalitet.