Pirotski ćilim može da košta i više stotina evra, koju simboliku nose njegove boje i šare

U ruci razboj i vuna. Zvuči jednostavno, ali izrada pirotskog ćilima mukotrpan je posao. Da se napravi jedan, potrebno je bar mesec dana predanog rada. Petnaestogodišnja Asija nedavno je ušla u svet tkanja. Uverila se koliko je to lep, ali i kompleksan zanat.

"Koliko god da je to naporno i donekle teško za početnike, to je jako opuštajuće", kaže Asija Nikšić. 

Asija je među najmlađim učesnicama Šeste tkačke kolonije, održane na Staroj planini. Cilj organizatora, Etno-mreže i NALED-a, jeste da popularizuje tkanje i ekonomski osnaži žene na selu.

"Mi smo se upravo zato opredelili da pomognemo sredinama poput Pirota da ta znanja sačuvaju, promovišu, da pozicioniraju kako bismo svi zajedno ponovo upoznali, očuvali i zavoleli svoju tradiciju. Sa druge strane, i da iz svih tih aktivnosti ozbedimo prihod za lokalne sredine, pre svega za žene", ističe Violeta Jovanović, predsednica Etno-mreže i izvršna direktorka NALED-a.

Ipak, da tkanjem ne moraju da se bave samo žene, dokazuje Slobodan iz Bele Palanke.

"Tkanje ne rapoznaje pol. Prvi put sam se s tkanjem susreo u srednjoj školi, gde sam savladio osnovnu tehniku rada i pre dve godine prvi put sam došao na Tkačku koloniju. Oduševio sam se, i evo mene ponovo", navodi Slobodan Mitrović.

Pirotsko ćilimarstvo nalazi se na listi nematerijalnog nasleđa Srbije. Da bi na listi i ostalo, izradi se moraju podučiti i nove generacije.

"Upravo aktivnosti kao što je i ova kolonija doprinose tome da se podigne svest o neophodnosti očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i da se poveća broj nosilaca nasleđa. U tom slučaju se stvaraju preduslovi za njegov opstanak i ostanak na listi nematerijalnog nasleđa Srbije", napominje Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Ćilimi se često daruju kao vredan poklon. Jedan kvadrat košta od 200, pa do čak 500 evra. Mesec dana vrednog rada valja pošteno i naplatiti.