Čitaj mi!

Šta znači Marfijev zakon u avijatičarskoj tradiciji

Urednik portala "Tango siks" Petar Vojinović rekao je za RTS da između poslednjih avionskih nesreća koje su se dogodile u različitim delovima sveta, na Filipinima, Havajima, Švedskoj i Rusiji ne postoji povezanost, tipovi aviona su različiti i u pitanju je "gomila slučajnosti".

Poslednjih nedelju dana na različitim krajevima sveta dogodile su se četiri avionske nesreće u kojima je nastradalo više od 100 ljudi.

Urednik potala "Tango siks" Petar Vojinović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nisu to nesreće većih putničkih aviona - tipovi aviona nisu povezani.

Ukazuje da je kod nesreće u Filipinima u pitanju kargo avion njihovog ratnog vazduhoplovstva. U Švedskoj je reč o manjem avionu koji je nosio devet ljudi, ali padobranaca - oni kada skaču to rade u isto vreme.

Nesreća zbog čudnih okolnosti u Rusiji je, kako kaže, kopija nesreće koja se dogodila istoj aviokompaniji pre dve godine.

To je, smatra Vojinović, karakteristično za Rusiju, u konkretnom slučaju je bio transportni avion "Antonov 26", koji igrom slučaja i mi posedujemo.

"Prerađen je u putničku letelicu i eto baš pre dve godine, jedan drugi tip aviona, ali je ista aviokompanija - u izveštaju je zaključeno da je posada čak bila pijana i napravila nekoliko grubih grešaka", rekao je Vojinović.

Ali Rusija ima i veće aviokompanije koje su modernije, istakao je urednik portala "Tango siks".

Retkost da prestane rad oba motora 

U nesreći na Havajima, reč je o putničkom avionu koji je prerađen u kargo avion, igrom slučaja samo dva pilota lete u tim avionima. Otkazao je jedan pa posle par minuta i drugi motor i imali su sletanje u okean noću, što je jedna od najizazovnijih i kompleksnih stvari koje možete uraditi.

Prema njegovim rečima, oba pilota su preživela, ali su prestala da rade oba motora što je jako retko. Spasila ih je obalska straža.

Vojinović kaže da je bilo nekoliko nesreća koje su zaista nepovezane, potpuno su različiti primeri, ali su se desile u nedelju dana.

"Realno to ne govori ništa, to je gomila slučajnosti - sreća pa se nije dogodilo ono što možda javnost i oni koji se ne razumeju u avioindustriju očekuju - da ako cela industrija nije letela godinu dana da se možda nešto sada tu desilo, da su piloti zarđali ili ostalo. Naravno, to je samo predrasuda jer su svi oni dok su bili kući imali periodične provere svojih sposobnosti u simulatorima, gde se vežbaju baš ovakvi neki slučajevi - da im u toku leta isključe motor, ili onesposobe avion da vide kako bi se snašli", objasnio je Vojinović.

Prema njegovim rečima, to nema toliko veze sa neletenjem.

Šta znamo uzrocima nesreća

Ukazuje da se obično nesreće u civilnom vazdušnom saobraćaju istražuju po dve godine najduže, napravi se završni izveštaj koji je obiman. To su dokumenti koji nisu upotrebljivi u krivičnim parnicama na sudu - njihov cilj nije da utvrde krivicu, to nije tužilačka istraga već ne bi li unapredili bezbednost letenja, ne bi li se izvukle lekcije a imaju i preporuke.

Konkretno na Havajima, za aviokompanije koje koriste kargo avione to je, smatra on, priča biznisa.

"Vi kao aviokompanija koja želi da prevozi teret uzimate starije avione. Taj tip aviona je inače bio u upotrebi i kod nas", kaže Vojinović.

"Kada putničkom avionu pa i kargo avionu nestane jedan motor, on u standardnoj atmosferi i težak do maksimuma sa jednim motorom može bezbedno da sleti, ali Marfijev zakon u avijatičarskoj tradiciji uvek deluje kada ne treba i njima je u ovom slučaju nakon nestanka jednog motora kada su krenuli da se vraćaju, po medijskim izveštajima, drugi krenuo da se pregreva i zapravo dobio jednu potpuno drugu vrstu kvara, što će biti interesantno da se vidi u završnom izveštaju", rekao je Vojinović.

Ovo što se desilo u Rusiji je, kako kaže, bilo u lošim vremenskim uslovima - takođe pre dve godine ista aviokompanija, isto nepoštovanje nekih pravila letenja od strane posade, što može da uslovi razmišljanja o tom konkretnom biznisu i njihovim standardima.

"Ali kada recimo idete u Rusiju, ići ćete aviokompanijama kao što su Aeroflot, koje imaju najnovije zapadne avione, ali budući da je to ogromna zemlja, ima nekih manjih aviokompanija, a posebno kada vidite bivše ili konvertovane vojne avione - probajte da izguglate pre letenja", napominje Vojinović.

Govoreći o tome da li ako hoćemo da putujemo negde treba da se informišemo o tipu aviona, Vojinović podvlači da to važi ako idete u Rusiju u neke zabačene krajeve, ali svaka duža destinacija se ostavruje "Boingom" i "Erbasom", koji su statistički mnogo bezbedniji.