Čitaj mi!

Stradanje Srba u Sarajevu za vreme sukoba u BiH – između činjenica i mitova

Neprihvatljiva je priča koja se pravi o "navodnom genocidu u Srebrenici" s ciljem da se iskoristi protiv Srba kao genocidnog naroda. To je poručio predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik video javljanjem u tribinu "Dekonstrukcija mitova o sarajevskom suživotu i genocidu u Srebrenici", koja je održana u Beogradu.

Milorad Dodik poručuje da nikada neće prihvatiti da se u Srebrenici desio genocid i boriće se protiv dodatne satanizacije Srba kako bi se ukinula Republika Srpska.

"Prevara koja je išla, međunarodni faktor u tome da uveliča stradanje i da kvalifikuje na način kako žele u Srebrenici, a da minimiziraju stradanje Srba u Sarajevu za vreme građanskog rata, usput sigurno je više Srba stradalo u Sarajevu nego što je Bošnjaka stradalo u Srebrenici, govori o tome da mi moramo stalno biti budni i stalno razgovarati o tome", izjavio je Dodik.

Brojem sahranjenih u Potočarima se licitira - od 1.200 forenzički dokazanih, preko četiri ili pet hiljada prema proceni Haškog tribunala, do više od 8.000 po bošnjačkim izvorima. I dok se o Srebrenici govori i piše, kaže Nenad Kecmanović, zaboravlja se da je Sarajevo bilo najveće etničko čistilište u BiH.

U do rata najvećem srpskom gradu posle Beograda, u Sarajevu je ostalo manje od 10 posto predratnog srpskog stanovnišva, podseća.

"Ako saberemo sva etnička čišćenja Bošnjaka i Hrvata sa prostor RS, Banja Luke, Doboja, Trebinja i dugim gradovima, to je ukupno višestruko manje od 150.000 Srba kojih danas više nema na predratnim kućnim adresama u Sarajevu. Sarajevo je bilo najveće etničko čistilište u BiH", rekao je Nenad Kecmanović, član Komisije za Sarajevo.

Dokumenta i svedočenja ljudi u izveštaju Nezavisne međunarodne komisije ruše mit o dešavanjima u ratnom Sarajevu u kojem su Srbi bili jedini mučitelji.

"Taj odista grad-mučenik nije bio samo mučenik čiji su mučitelji bili Srbi navodno, već da su u Sarajevu svi stradali, uključujući, naravno, i Bošnjake i Srbe i Hrvate i data je jedna slika za koju mislim da je objektivna", istakao je Darko Tanasković, član Komisije za Sarajevo.

Izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu od 1992. do 1995. neće preko noći promeniti sliku stvaranu godinama o isključivo srpskoj krivici u ratu u BiH, ali je dobro polazište onima koji su spremni da dođu do istine. Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije zbog toga mora biti dostupan i domaćoj i međunarodnoj javnosti.