Čitaj mi!

Koje beogradske opštine prednjače u nelegalnoj gradnji

Rok za ozakonjenje nelegalnih objekata je 6. novembar 2023. godine. Ako do tada objekti ne budu legalizovani, postojeći zahtevi biće odbijeni. Zakon, međutim, ne precizira da li rešenje o rušenju čeka vlasnika čiji zahtev službenici nisu stigli da obrade.

Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo je da su Zemun, Palilula, Čukarica, Zvezdara i Grocka opštine gde se najviše nelegalno gradilo.

"To su opštine, ja često navodim primer Zemuna, gde niste imali mogućnost da legalno gradite zato što se veliki deo opštine gde je građeno prostire na zemljištu koje se bilo u vlasništvu ili korisništvu nekadašnjeg PIK 'Zemun', 'Napredak' iz Stare Pazove, to su naselja Altina, Plavi horizonti, Busije, deo Ugrinovaca itd. Ljudi realno nisu imali mogućnost da dobiju građevinsku dozvolu. Imali su dve opcije – ili da budu negde podstanari ili da reše svoje stambeno pitanje, građenjem na zemljištu koje im je tada Opština dodelila, ali bez dozvole. I ljudi su se tako odlučivali i to je bilo razumljivo iz njihove perspektive", objašnjava Stajić.

Dodaje da njima, s obzirom na sve to šta se dešavalo, treba omogućiti da na jedan krajnje povoljan, efikasan i brz način dođu do rešenja.

"Mi kao neko ko se bavi problemima građana i kao neko ko ih svakodnevno rešava moramo da uzmemo u obzir sve to što se dešavalo i da njima omogućimo da na krajnje povoljan, efikasan i brz način dođu do rešenja problema svog stambenog objekta", navodi Stajić.

Ustavni sud je u junu prošle godine ukinuo odluku da se objekat može legalizovati i bez saglasnosti svih korisnika i suvlasnika na parceli.

Ocenjuje da je to usporilo legalizaciju i dodaje da ima slučajeva da na jednoj parceli ima i po trideset suvlasnika, pa je, kako kaže, teško pribaviti saglasnost svih.

"Na rubnim delovima grada postoje parcela od desetine ari do desetina hektara. Ukoliko je neka parcela od pet ili sedam hektara, postavlja se pitanje – koliki je broj suvlasnika i da li je realno pribaviti saglasnost od svih njih, da li je moguće fizički doći do svakog čoveka, odvesti ga kod notara da overi svoju saglasnost i na taj način steći zakonsku mogućnost odnosno ispunjenost člana 10 koji je glavni član koji se tiče imovine na objektu i na zemljištu, i ozakoni objekat. Ja mislim da nije realno", navodi Stajić.

To je, ocenjuje gost Jutarnjeg programa, stvorilo veliki problem kako Gradskom sekretarijatu i gradskim i prigradskim opštinama, i svim organima koji se bave poslovima ozakonjenja objekata.

"To je realan problem koji mora da se reši", zaključio je  Stajić.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">