Šta će raditi menadžeri za zaštitu podataka o ličnosti i zašto su važni za svakog građanina

Kratak program studija je jedinstven obrazovni program u Srbiji koji omogućava stručno osposobljavanje lica za zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa propisima i međunarodnim i domaćim standardima, nakon čega studenti dobijaju zvanje menadžera zaštite podataka o ličnosti.

Milan Marinović naglašava da će zanimanje menadžera zaštite podatka o ličnosti biti nasušno potrebno budući da zakon koji reguliše tu oblast propisuje da svi državni organi i oni koji vrše obradu posebno osetljivih podataka, kao što su zdravstveno stanje pojedinca, imaju osobu koja se time bavi.

"Prema proceni kancelarije poverenika, u Srbiji ima 30.000 takvih subjekata, a samo ih je 3.300 odredilo osobu za tu oblast i prijavilo ih povereniku", kaže Marinović za RTS.

"Postoji kazna za to u fiksnom iznosu, ali kada 90 odsto subjekata krši propis bolje je delovati preventivno, da ih ubedimo da to ne učine", dodaje Marinović.

Pored toga, kako dodaje, osobe koje se trenutno bave tim poslom nisu dovoljno obučene da se bave obradom ličnih podataka.

Ističe da će od obrazovanja menadžera za tu oblast najviše koristi imati građani, jer ljudi koji rade u organima vlasti, ali i u bankama, kompanijama, osiguravajućim društvima gde postoje osobe kojoj treba da se obrate kako bi saznali u koju svrhu se obrađuju, kako se čuvaju i štite njihovi lični podaci.

O zaštiti podataka u školama i nacionalnoj strategiji

Marinović kaže da je institucija poverenika spremna za saradnju sa svim fakultetima koji prepoznaju zajednički interes.

Ukazuje na to da je u Skupštini Srbije predložio da oblast zaštite ličnih podataka u nekoj formi uđe u osnovne i srednje škole. "Važno je da mladi nauče da zaštite svoje podatke na društvenim mrežama", kaže Marinović.

Prema njegovim rečima, počela je izrada Nacionalne strategije zaštite podatka o ličnosti.

"To je ogroman posao koji zahteva prečešljavanje više stotina zakona koje treba usaglasiti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Nadam se da će se izmenama Zakona povereniku omogućiti da izađe iz Beograda, tj. da osniva kancelarije po unutrašnjosti Srbije", navodi Marinović.

Naglašava da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti najčešće krši na društvenim mrežama. Građani se žale da se njihovi podaci prosleđuju trećim stranama bez njihovog znanja. Navodi primer ranije prakse banaka koje su pre tražile mnogo više ličnih podataka od građana nego što je to neophodno za sklapanje ugovora o kreditu.

Zato je važno da građani znaju koje podatke mogu da daju, a koje ne, zaključuje Marinović.