Kako je Luka i pre nego što je ugledao svet postao čudo

Luka je proslavio prvi rođendan. Nasmejan je, radoznao, načinio je prve korake, voli da puzi i obožva životinje.

Njegovi roditelji, brat i porodica uživaju u svakom novom danu. Pre godinu dana bili su i te kako zabrinuti. U poodmakloj trudnoći Valerija je zbog komplikacija iz Kruševca prebačena za Beograd, a nakon dve nedelje u bolnici saznala još jednu neprijatnu vest.

"Jedanaestog aprila sam saznala da sam pozitivna. Pa znate kako to je bilo neizvesno sve, niko ništa ne zna kako može da utiče na trudnoću. Jedino me je jako plašilo da u 'Drgiši Mišović' nemaju uslove za te transfuzije. To je jedino što me je plašilo, sve ostalo je bilo fantastično, lekari i osoblje bili su divni", priseća se Valerija Andreić.

Poduhvat pod punom opremom bio je težak čak i za iskusne profesionalce.

"Neophodno je bilo da uđemo u krvni sud koji je dva milimetra debljine, igla je ispod jednog milimetra, znači sve to uraditi sa dva para rukavica u trostrukoj garderobi sa štitom sa naočarima, maskama i čudima. Težak zahvat. Prvi Lukin plač je jedini rezultat našeg posla", objašnjava profesor Dejan Filimonović iz GAK "Narodni front".

Andrejići su prvi rođendan proslavili pre pet dana i Vaskrs dočekuju u domu Valerijine porodice koja se pre devet godina preselila iz Sibira u Kruševac.

"Cela naša porodica isto slavi, praznici su, apsolutno isti kao i u Srbiji. Takođe farbamo i jaja, spremamo kulič to je jedan kolača sa suvim grožđem. Imamo novog člana, od pre godinu dana, našeg slatkog Luku", kaže Valerijina sestra Ruslana Nazareva.

Za razliku od prošle, porodica će ove godine biti na okupu i Uskrs proslaviti onako kako dolikuje u sreći i veselju zahvaljujući i lekarima koji se i dalje bore sa koronom za svaki ljudski život.